Динар муче економске муке

Пробијању границе од 100 динара за евро није кумовала психологија, већ однос понуде и тражње за девизама на тржишту, каже Дејан Шошкић, кандидат за гувернера. Психолошки фактор би могао да игра улогу уколико инвеститори очекују високу инфлацију и низак ниво девизних резерви, односно ниску способност државе да измирује обавезе земље у целини, појашњава Шошкић.

– У нашем случају не постоји ниједан од наведених разлога. Инфлација је под контролом и са тенденцијом даљег пада, ниво девизних резерви је висок и довољан за Србију, а земља у целини још није прешла забрињавајуће нивое задужености. Мислим да вредност евра на нивоу од 100 динара, не би требало доживљавати као нарочиту психолошку границу нити би требало стварати неку другу. У питању је, просто, тренутна цена евра на девизном тржишту. Прелазак цене евра преко овог нивоа не би требало тумачити другачије него за било који пре тога – казао је Шошкић и додао да не очекује значајне промене на девизном тржишту у наредном периоду.

У економској теорији, психологија, односно ниво поверења инвеститора, потрошача и свих других играча на тржишту може имати, понекад и значајан, утицај на економију, додаје наш саговорник.

– Поверење у постојећи ниво цена робе и услуга, каматних стопа, хартија од вредности, валута па и у сигурност прихода могу имати утицај на индивидуалне одлуке учесника на тржишту: инвеститоре, кредиторе, дужнике, купце, продавце... Тиме, ниво поверења тржишних учесника може утицати на понуду и тражњу. Довољно је да видимо шта се дешава са продајом и ценама неких познатих светских произвођача аутомобила који су недавно изгубили раније високи ниво поверења потрошача. Оно што се дешава са вредношћу евра на светским девизним тржиштима, са ценама државних дугова земаља које су изгубиле поверење инвеститора или са ценама некретнина на атрактивним туристичким дестинацијама, сасвим јасно води до закључка да психологија може да утиче на висину цена – закључује Шошкић.

А. Николић