Србија у две партије – пуста жеља

Жеља Томислава Николића да Србија буде земља две партије неће се остварити ни после наредних избора, став је саговорника „Политике”, истраживача јавног мњења и аналитичара политичких прилика. Од остваривања тог циља вођу Српске напредне странке удаљила је изјава да су му Војислав Коштуница и његов ДСС политички супарници чије гласаче жели да преузме. Изјава је могла да се тумачи као алатка у остваривању идеје први пут нервозно изреченe почетком године да све странке морају пре избора да се изјасне о коалицијама после избора.

„Велика странка не саопштава малој да ће је прогутати”, каже Владимир Гоати директор Транспарентност Србија, коментаришући изјаву лидера напредњака. „Јесте нормално да се такмичи, али Николићева изјава има мало претећег тона, мада је искрена”, додаје он. Гоати предвиђа да ће се на следећим изборима сигурно издвојити две „мегапартије” и пар мањих које ће имати једноцифрени проценат бирача.

Срђан Богосављевић, директор Ипсос Стратешког маркетинга, каже да је сасвим извесно да ће поред СНС-а и ДС-а још четири-пет партија плус партије мањина прећи цензус. „На изборима се може појавити још партија које ће прећи цензус, мада је мањим странкама теже да привуку бираче. Сада су изнад цензуса ДСС, ЛДП, СРС, СПС са коалиционим партнерима, а Г17 плус маневром са Унијом региона улази у ту категорију. Тешко ће се десити да баш сви испадну из игре”, наводи Срђан Богосављевић.

Ђорђе Вуковић, из Цесида, каже да је наш систем двоипопартијски, јер је без једне од великих странака немогуће формирати владу. „Поред те две велике странке има и четири-пет мањих, од којих неке формирају владу са једном од две највеће странке. То се код нас неће мењати тако брзо, а може се рећи да је свуда тако: у Хрватској, Немачкој, Француској… Не идемо ми на двопартијски систем ми га имамо јер мале странке не носе власт”, каже он.

Николићев концепт по коме мале странке треба да се изјасне пре избора са ким ће у коалицију био би јединствен, можда и непоновљив случај у светској историји вишепартијског система. Реализацију тог концепта пресекао је одговор Војислава Коштунице да тренутно нема времена за виђење са лидером напредњака. Реакција је природна колико и жеља сваког политичара да преузме гласаче друге странке. Природан је гнев Николића према малим странкама, а мале су према њему све осим Демократске странке и његове. Јер он ни после изборних победа које је бележио док је био заједно са радикалима није успео да постане председник владе, чак ни да уђе у владу, а сада се догађа да му измиче и власт на локалном нивоу у општинама у којима је СНС освојио највише гласова.

Гоати подсећа да је Николић раније изјавио да им је на последња два парламентарна избора победа била надохват руке, али да други владају а они гледају и не могу никоме да помогну да се запосли или лечи. „Њему време истиче као пешчани сат. Два пута је пропало и ако сада пропадне то је готово”, каже Гоати.

„Изборним системом може се увести двопартизам, што је већински систем у једном кругу. То би почистило мале странке, али код нас би то било опасно. У Србији две највеће странке покупе две трећине гласова што је око 70 одсто мандата. Баци се много гласова странака које не пређу цензус, и тако више добију велике странке. Зато се каже да је изборни систем најупотребљивије средство политике. Постоји тежња да изборни и закон о партијама иду ка двопартизму, али то није неки идеал”, каже Гоати.

Пример за то је Велика Британија где су се две партије смењивале на власти деценијама, а на последњим изборима се појавила трећа Либерално-демократска партија која је ушла у парламент и поред стравично неправедног изборног закона, по коме иако за странку гласа од 14 до 20 одсто бирача она добија два до три одсто места у парламенту.

------------------------------------------------

У 90 одсто европских држава владе су коалиционе

„У Србији која је социјално хетерогена, и у којој су и мањине политички ангажоване, вишепартијски систем је природан као и коалиције. Од 1990. године у 90 одсто европских држава владе су коалиционе. И Морис Диверже, познати политиколог, рекао је да у социјално хетерогеним земљама не може да се очекује двопартизам. То је могло бити оствариво само у Словенији док је била у Југославији”, каже Владимир Гоати.

И. Анојчић

-----------------------------------------------

Коштуница: Двопартијски систем није српска традиција(/slika2)

Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница рекао је јуче, након полемике са Српском напредном странком, да ће се политика његове партије базирати на критикама власти, а не на расправама са опозицијом. „ДСС ће водити своју политику оштре критике власти јер је власт одговорна зато што је упропастила земљу”, наводи се у саопштењу Коштунице које преноси агенција Бета.

Лидер ДСС-a је навео да у Србији неће бити двопартијског система, „јер то није реално, а и није у домаћој традицији”. Према његовим речима политика ДСС-а заузима посебно место јер је то политика у чијој су основи национални интереси, правна држава и развој српске привреде. „То не значи да за нас није могућа сарадња опозиционих странака на расписивању избора, већ значи да ће ДСС водити своју политику и инсистирати на нашем трећем политичком путу. Уверени смо да је наша политика најбоља за Србију”, навео је Коштуница.