Светска, грчка, а наша драма

Неоспоран је врло велики утицај друштвене и економске кризе у свету на Грчку, јер је она по низу основа интензивно везана за тај, пре свега развијени свет. Њу је тешко погодио драстичан пад светске трговине робе и услуга. Светска економска криза је имала за последицу осетан пад дознака грчких грађана који живе у иностранству, а посебно такозваних страних директних инвестиција. С друге стране, она је, захваљујући светској економској кризи, делимично компензирала све те губитке преко знатно нижих цена енергената, пре свега, нафте и низа увозних сировина и репродукционих материјала.

Због неодговорности политичког врха, државних институција, али и великог дела становништва и неоснованог веровања у сјајне перспективе, Грчка је годинама знатно више трошила од реалних могућности, а та разлика се покривала све већим спољним задуживањем. И, наравно, последица свега тога, али и низа других фактора, а међу њима је и висок интензитет одлива мозгова (50. место на ранг-листи од 133 земље), јесте да конкурентност привреде Грчке годинама опада, па се на прошлогодишњој ранг-листи она нашла на тек 71. месту.

Економска и друштвена криза у низу земаља, како ван Европе, тако и у оквиру Европске уније, а посебно у Грчкој, биће знатно ублажена упумпавањем огромних средстава из иностранства. Битно је, међутим, нагласити да су та средства у суштини својеврстан допинг који, као и код спортиста, може повећати конкурентност у кратком року, али да је једино нормално и једино прихватљиво повећавати је на здравим основама, што подразумева битне друштвене и економске реформе.

Ипак, ако се заиста у наредне три године у Грчку слије 110 милијарди евра и ако предвиђена огромна помоћ од 750 милијарди евра дође у Шпанију, Португал, Белгију, Ирску и Италију, негативне економске последице садашње кризе у тим земљама по Србију у том периоду биле би скромне.

С обзиром на чињеницу да је Грчка, са становишта економско-финансијских односа Србије са иностранством, мање важна земља, друштвена и економска и дужничка криза у њој није ни имала веће негативне ефекте. Верујем да ће се та њена криза, приливом огромне помоћи, у наредне три године стишати, па не видим оправданост прича да се она може прелити и у Србију. Самим тим није убедљиво објашњење зашто би се у јулу донео неки пакет закона чијом би се применом ублажили или чак елиминисали ефекти наводног преливања кризе из Грчке на Србију. Као што криза у Шпанији, Португалу, Ирској и Италији није настала „преливањем” кризе из Грчке, то још више важи и важиће за Србију. Битно је нагласити да је Србија само малим делом запала у тешку друштвену и економску кризу због светске, а поготову грчке кризе, а те кризе званичницима служе само као алиби при објашњењу све веће друштвене и економске кризе у Србији.

И поред огромног прилива девиза у Србији, по основу нето задуживања, нето трансфера (пре свега дознака), продаје предузећа странцима и страних директних инвестиција – у укупном нето износу од преко 70 милијарди долара, у претходних девет година остварен је врло скроман раст БДП-а. Структура тог раста је била неповољна, јер је остварен симболичан раст реалног сектора. Уз то, разлике у нивоу развијености региона су драстично повећане. И поред отписа око пет милијарди, спољни дуг је крајем марта ове године прешао 23 милијарде евра, а прошле године готово 40 одсто извоза робе и услуга, или преко 10 одсто БДП-а било је потрошено за сервисирање спољног дуга. Уз то, крајем марта ове године доспеле неизмирене обавезе по основу спољног дуга достигле су две милијарде и 135 милиона евра. Због свега тога, Србија је високозадужена земља и она се де факто налази у дужничкој кризи. Опасна је злоупотреба низа министара и гувернера, статистички обрачун квантитативног односа јавног спољног дуга или јавног дуга и БДП, јер је ту величина БДП-а екстремно надувана, како по основу инфлације, тако и по основу потцењене вредности евра или долара и тај однос користи се као „доказ” да је Србија средње задужена земља. Још је опасније обећање званичника дато средином овог месеца да неки будући закон о фискалној одговорности „треба да предупреди наступање било које врсте кризе, а поготову кризног стања са јавним финансијама и задуженошћу земље” (како је рекао државни секретар у Министарству за финансије Слободан Илић).

Редовни члан Академије економских наука