Симовићи на вискију

Браћа Александар и Милош Симовић, одбегли чланови "земунског клана", виђени су крајем маја ове године у кафићу у строгом центру Београда, познатом по томе што се у њему окупљају особе из криминалног миљеа, сазнаје "Политика" из поузданих извора у полицији.

Оно што је посебно индикативно за полицију јесте да су Симовићи виђени само недељу дана пре сурове ликвидације Зорана Вукојевића Вука, сведока сарадника, који је отет, мучен, а потом и ликвидиран 3. јуна ове године.

И други извор нашег листа потврђује да су Симовићи виђени у поменутом кафићу. Исти саговорник препричава речи једног од конобара тог кафеа који је описао да је у просторији настао мук у тренутку када су Симовићи ушли унутра.

– Наручили су виски, попили га и отишли. Нико није могао да верује шта се догодило – препричава наш саговорник.

Извори "Политике" кажу да се неки од одбеглих Земунаца често враћају у земљу из једне државе у окружењу у којој су после атентата на др Зорана Ђинђића нашли своје уточиште. У Србију улазе уходаним илегалним каналима. Наши саговорници додају да су се поједини чланови "земунског клана" у прво време највероватније крили у Србији, да би касније побегли "напоље". То је наводно случај са браћом Симовић и Миланом Јуришићем за које се претпоставља да су се у првих неколико месеци после атентата на Ђинђића највероватније крили у Земун Пољу.

У иностранству се склањао Нинослав Константиновић и њега је полиција крајем 2003. године лоцирала у Ротердаму, Холандија. Наша полиција је тада обавестила холандску која је хитно кренула у акцију, али је Константиновић успео у последњем тренутку да побегне, оставивши иза себе рођеног брата Слађана који је том приликом и ухапшен.

На потерници МУП-а Србије тренутно најтраженије лице је Владимир Милосављевић звани Влада Будала. Он је према оптужници кобног 12. марта довезао "пасатом" атентатора Звездана Јовановића у зграду у Улици адмирала Гепрата. Милисављевић је, после убиства Ђинђића, одвезао исти аутомобил до Старог сајмишта где га је спалио. Поред овог, Будала је осуђен за отмицу Мирослава Мишковића, власника "Делта холдинга", а осумњичен је за низ убистава која су последњих година изазивала велику пажњу јавности, попут ликвидације Ненада Баточанина, високог функционера Савезног МУП-а, и Жељка Шкрбе, крајем прошле године.

Такође, Милосављевић је учествовао у убиствима Зорана Ускоковића Сколета, браће Шљукић, осумњичен је за саучесништво у покушају убиства Љубише Бухе Чумета... Прошле године се причало да се, заједно са Миланом Јуришићем Јуретом, крије у Норвешкој, где наводно има веома развијен посао са салонима за масажу који су у ствари параван за проституцију. И поред тога, Будала и Јуре још нису ухапшени.

Милан Јуришић Јуре је, иначе, оптужен за терористички напад на седиште Демократске странке Србије и низ других најтежих кривичних дела.

Интензивно се трага и за Сретком Калинићем званим Бели, који је на дан атентата заједно са Милетом Луковићем Кумом, наоружан аутоматском пушком, обезбеђивао непосредну подршку тројици ликвидатора, у паркираним колима у Улици адмирала Гепрата. Иначе, Калинић је у клану био класичан егзекутор јер је директно учествовао у скоро свим убиствима која је починила ова криминална организација. На терет му се ставља да је убио Зорана Ускоковића Сколета, Милоша Стевановића, Тодора Гардашевића, браћу Шљукић, Јована Гузијана Цунера, Радета Цветића и Чуметовог телохранитеља Ивицу Николића.

Кад је реч о Симовићима, старији брат Александар је на дан атентата био у соби из које је пуцано заједно са Звезданом Јовановићем, док је Милош био "оперативац" клана који је имао задатак да преноси наређења Душана Спасојевића и Милорада Луковића Легије осталим члановима групе. Тог 12. марта, он се налазио у близини мостарске петље где је осматрао и јављао тачно време проласка др Зорана Ђинђића. Иначе, Милош и Александар Симовић су осуђени због отмице Мирослава Мишковића, а осумњичени су за постављање експлозива у Бухин "Дифенс роуд", убиство Срђана Љујића, крајем 2000. године, подстрекивање убиства браће Шљукић...

Полиција трага и за Нинославом Константиновићем Нином. Он је, иначе, пронашао напуштени пословни простор у згради у Улици адмирала Гепрата број 14 на другом спрату, са чијег се прозора види споредан улаз у Владу Републике Србије, на који је премијер Ђинђић улазио. На дан атентата, Нино Константиновић је био у соби из које је пуцано заједно са атентатором Звезданом Јовановићем и Александром Симовићем. После извршеног убиства, он је снајперску пушку из које је пуцано закопао на градилишту у непосредној близини Палате федерације. Поред овог, сумњичи се и за низ других кривичних дела.