Покрај шпорета још као девојчица

Пита са боровницама се прво нашла на столу породице Чајић из Бруса. Mада je и мноштво других јела које је Живадинка припремила, на начин своје мајке Лепосаве и касније свекрве Ковиљке, прво испробала код куће а онда спремила за такмичења народних и заборављених специјалитета. Нана Ковиљка је 1925. похађала Домаћичку школу у Александровцу, дакле, знања и искуства на претек. Зато Живадинка као од шале прави мирисне хлебове, касапски ђувеч, штрудлу са сиром, посни гулаш са шампињонима, старински колач бокчалучић, ружице са салом и орасима. Награде на такмичењима дошле су касније као и писање књиге рецепата „Традиционална јела Бруса и поткопаоничких села”. Мада, када разговарате са овом вредном женом, понајмање очекујете да каже – да је по занимању часовничар. Мајсторски кува, а у душу познаје сатове, за шта је „крив” супруг Срба.

– Основну школу сам завршила у родним Златарима, али сам врло рано почела да помажем мајци и чувам млађег брата и сестру, надгледам пристављени ручак или хлеб који се пече. Мајка је сав посао у пољу и винограду обављала сама јер је отац Будимир радио у општини као деловођа – сећа се Живадинка.

По завршетку осмогодишње школе 1962. године уписала је гимназију у Брусу, биле су то прве генерације гимназијалаца у Брусу. Десила се ту и љубав са младићем из комшијске куће. Он, Срба, радио је као прецизни механичар, часовничар и гравер и ту се крије разлог што је Живадинка после рођења синова Небојше и Ивице почела да се бави сајџијским занатом.

– Имала сам жељу да покушам. Док је свекрва, наша нана, чувала децу, ја сам поред мужа учила о сатовима, резервним деловима, њиховим називима. Брзо сам ушла у суштину свега, расклапала, склапала, кад их поправим, вратим им живот – сећа се.

(/slika2)Пошто је савладала занат и била сигурна да може самостално да ради, стекла је квалификацију за часовничара и од тада води радњу која се налази у улици Братислава Петровића у Брусу. Иде на сајмове, путује у иностранство да набави резервне делове и у слободном времену – кува, меси, иде на такмичења и има позамашну колекцију признања, диплома, награда. Са републичког такмичења „Златне руке Србије” за освојена прва места донела је десетак пехара за припрему традиционалних јела Србије, мада је волела да своје специјалитете покаже и на приредбама посвећеним здравој храни, заборављеним јелима... Гостовала је на телевизији, кувала пред камерама.

– Мој први запажени наступ био је 1996. и 1997. године када је Културни центар Брус организовао изложбу здраве хране нашег поднебља као и изложбу ручних радова – истиче Живадинка Чајић, а онда ређа такмичења, саборе, сајмове туризма, смотре, градове, села, увек помињући и друге жене с којима се појавила.

У међувремену су синови порасли, стекли своју породицу, старији Небојша се из златаре у Мајданпеку вратио кући у Брус и отворио своју часовничарско-златарску радњу, ожењен је учитељицом и има ћерку и сина. Млађи Ивица, електротехничар, такође ожењен, отац два дечака, на Копаонику, на малом Караману држи бифе „Скитуљко”. И у њему се служи већ поменута пита са боровницама, коју Живадинка спрема по свом рецепту. Звучи можда мало необично, али десеточлана породица Чајић живи под истим кровом и подршка је искусној Живадинки.

У овом и следећем броју „Магазина” објављујемо рецепте за припремање традиционалних бруских јела и из околних села која би свакако могла да се нађу на столу са српским специјалитетима.

Бела чорба од живинског меса

Комаде живинског меса налити хладном водом и ставити да се кувају. Кад проври, покупити пену да би чорба била бистра, додати ситно исецкано поврће: главицу црног лука, две шаргарепе, један пашканат, један целер и першунов корен, мало соли и зачина. Кад је чорба кувана, сипати кашику брашна размућеног са водом, још мало прокувати, па склонити са ватре да се прохлади. Умутити једно-два жуманца са мало млека и сипати у чорбу, промешати и посути ситно сецканим першуновим листом.

Кувани кељ у грнету

Потребно је: 2 кг кеља, 300 г меснате сланине, две главице црног лука, главица белог лука, мало парадајза, алева паприка, мало зачина и три кромпира.

Листове кеља одвојити, добро опрати под млазом воде, крупно исећи и обарити у сланој води са мало сирћета. Воду у којој је кељ барен просути. У тигању на мало масти испржити ситно сецкану сланину и лук. Кад порумени додати парадајз, паприку и зачин. У грне (земљани лонац) ставити на дно мало запршке, па мало кеља, затим мало кромпира исеченог на коцкице и тако редом док се сви састојци не утроше. По врху се стави мало запршке. Налити водом да огрезне и ставити да се крчка на тихој ватри.

Вукин цушпајз од дуња (рецепт из 19. века)

Потребно је: пиле, две главице црног лука, главица белог лука, две шаргарепе, корен целера, пашканата, 1,5 кг дуња, со, першунов лист и гранчица босиљка.

Пиле исећи на парчиће, посолити и ставити да се кува са шаргарепом, целером и пашканатом. Када је месо кувано, процедити и од половине течности закувати супу са домаћим резанцима, а другу половину употребити за цушпајз. На уљу испржити црни и бели лук, додати кувано месо и испасирану зелен, измешати и налити са другом половином течности. По потреби додати још воде. Кад проври, ставити очишћене дуње исечене на кришке. Оставити да се крчка на тихој ватри. Кад дуње омекшају, додати соли по укусу и ставити ситно сецкан першунов лист, босиљак и кашичицу шећера. Ово јело се спремало у крајевима где има доста дуња.

Копаонички јардум

По казивању Цане Јеличић, старе 95 година (кувар писан 2006. године), супруге Диска Јеличића, предратног власника велике стругаре на Копаонику, ово јело спремале су жене на бачијама и доносиле радницима на стругари, за ручак. Бачије су биле на просторима Јарма, Циганске реке, Сребрнца и Раендаре, а од бројних стада није се видела трава на пашњацима.

Јело се припрема од овчијег млека тако што се у велики суд (бакрач) сипа неколико литара млека, посоли и стави да се кува, док се не згусне као кисело млеко. Склонити са ватре и оставити да се хлади. Јести хладно са врућом пројом.

Попара

У шерпицу ставити да проври 5 дл воде, 2 дл млека, мало масти, кашику масти, кајмака и мало соли. Кад проври, додати иситњен бајат хлеб и непрестано мешати варјачом док се не скува. Служити са сиром. Ова количина је довољна за две особе.  

Салата од црног лука

Поређати у плех да се испече један-два килограма неочишћеног црног лука. Кад лук одмекне, ољуштити га, целе главице поређати у чинију, посолити, ставити сирће и уље, посути ситно сецканим першуновим лишћем и служити као салату.

Шарена пита са боровницама

Потребно је: 500 г кора, 500 г шећера, 250 г ораха, 500 г боровница (могу и вишње), 2 дл воде, 2 дл уља, 2 кесице ванилин шећера и 50 г презли.

Поделити коре на два дела. У четвртаст плех ређати коре, сваку попрскати са мало воде, уља и млевених ораха. Када је половина кора поређана, ставити 500 г боровница, посути са 200 г шећера, две кесице ванилин шећера и 50 г презли. Ређати другу половину кора које такође прскамо водом, уљем, шећером и орасима. На последње две коре не стављати орахе, већ их попрскати водом, уљем и са мало шећера. Ставити плех у загрејану рерну. Кад је пита готова, охладити је и тек онда исећи на коцкице и служити.