Нова правила за Волстрит

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 21. маја – Барак Обама је на прагу друге велике политичке победе у Конгресу, после ноћашњег изгласавања у Сенату предлога закона о финансијској реформи, који доноси највећи удар на Волстрит од Велике депресије из тридесетих година прошлог века.

За велику промену правила игре у финансијској индустрији која је, под кишобраном веома лабаве регулативе, изазвала највећу финансијску кризу и највећу незапосленост у новијој историји Америке, гласало је 59 сенатора, док је 39 било против. И овога пута до изражаја је дошла партијска недисциплина, али за разлику од претходног Обаминог тријумфа – здравствене реформе – табор републиканаца није био јединствен у фронту одбијања.

За предлог закона гласала су четири републиканца, међу њима и њихова нова политичка звезда, сенатор Скот Браун, који је недавно демократама преотео место деценијама у рукама угледног демократског сенатора, јесенас преминулог Едварда Кенедија. Два демократска сенатора су, међутим, била против.

„Није нам циљ да кажњавамо Волстрит, него да економију и амерички народ заштитимо од потреса оне врсте које смо видели у последњих неколико година”, изјавио је Обама после гласања.

Сада предстоји завршни чин, усклађивање сенатског закона од 1.500 страна са нешто другачијом верзијом коју је Представнички дом усвојио још у новембру. Очекује се да ова процедура не траје више од месец дана, што значи да би Обама нови закон могао да овери и нацији га поклони пре највећег државног празника, 4. јула, Дана независности.

Закон, који је током целог сенатског процеса био изложен великим притисцима лобиста који су на располагању имали милионе долара, дотериван је како у јавној дебати, тако и у погађањима демократа и републиканаца иза затворених врата. На крају је, на велико изненађење, испао „тврђи” него што је био на почетку. На заоштравање неких одредби у његовом тексту утицала је свакако и тужба државне агенције за берзански надзор против једне од највећих инвестиционих банака, Голдман Сакс, за обмањивање клијената.

Закон пре свега оснива нова регулаторна тела и ограничава маневарски простор финансијским кућама, а пре свега ону врсту ризичног пословања које је изазвало кризу. Најнезадовољнији новим законским одредбама у овом моменту је главни лоби бизниса у целини, Америчка трговинска комора.

„Ако је неко желео да протера капитал из САД, ово је начин”, изјавио је председник овог удружења Томас Донахју.

„Волстрит џорнал”, дневник намењен пре свега пословним круговима, у данашњој анализи закона процењује да би његов учинак могао да буде смањивање профита главних играча са Волстрита за око 30 одсто, али и наводи оцене неких скептика који сматрају да нова регулатива ипак неће много да потресе финансијску индустрију.

„Лобисти чврсто контролишу Вашингтон и учинак реформских напора ће вероватно бити скроман”, преноси лист оцену председника једне финансијске куће из Балтимора. Неки лобисти су, међутим, упозоравали да ће регулатива поскупети цену кредита за амерички бизнис, као и да ће се трговина ризичним, али веома профитабилним „финансијским дериватима” – уговорима који своју вредност заснивају на „спакованим” акцијама, обвезницама, заложним кредитима и сличном, на којима се зарађује или губи зависно од кретања неких фактора на берзи – једноставно преселити негде у иностранство, где нема регулативе.

М. Мишић

----------------------------------------------------

Оставка шефа шпијуна

Вашингтон – На захтев Барака Обаме, Денис Блер, шеф свих обавештајних служби Америке, поднео је оставку на своју функцију, место које је подразумевало и улогу главног саветника председника за ову област, односно човека који одлучује са којим обавештајним сазнањима треба да буде упознат и шеф државе лично.

На овом послу Блер (63), пензионисани адмирал, провео је 15 месеци, као избор Обаме. За то време догодило се неколико великих обавештајних пропуста: велика машинерија америчких обавештајних служби није успела да благовремено открије неколико релативно аматерских терористичких диверзија, од масакра који је у бази Форт Худ извршио један армијски мајор муслиманске вере, до неуспелог обарања авиона изван Детроита и скорашњег покушаја да се изазове експлозија аутомобила са пакетом експлозива на Тајмс скверу у Њујорку. У свим овим случајевима било је сигнала да се нешто спрема, али они су се по правилу губили у лавиринтима обавештајних механизама.

М. М.