Чујте, Срби – по други пут

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ – Једину наследницу имовине и искреног чувара успомена на др Арчибалда Рајса, Јолу Фавра, затичемо у вили "Добро поље 2", у Улици 1300 каплара. Понедељак је, 8. август, дан када је, пре 77 година, Рајс преминуо у својој топчидерској вили "Добро поље". Ова овде је њена умањена копија и скроман музеј великог пријатеља Срба. Јола (у ствари, Славка Гачић из оближњег села Лозањ) живи "у друштву" с Рајсовом библиотеком, бистом, зидним сатом, фотографијама, ордењем, сликама и иконама, лампом и мноштвом други ствари које су припадале професору.

Вилу у Милановцу је подигла с покојним супругом Димитријом Сержом Фавра, кумчетом краља Александра, властитим новцем. Живи од мужевљеве пензије, а могла би бити уистину велепоседница.

– Рајс је завештао моме свекру и мужу сву своју имовину. У тестаменту су, између осталог, и вила у Топчидеру и кућа с девет хектара земље у Скопљу. Ангажовала сам адвоката да покушам да ми се то све врати, а ја ћу, после, све оставити, коме другом него Србији коју је Рајс толико волео – прича нам Јола.

Два дана пре наше посете Јола Фавра је била на Топчидерском гробљу, на парастосу крај Рајсове вечне куће. Вратила се разочарана. Као да је неко наместио, каже, да обележавање 77. годишњице смрти протекне без присуства јавности.

– Београђана мање него икада раније, посленика "седме силе" ниоткуда, неколицина из Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова као да је дошла тек реда ради. Одушевили су ме једино житељи Прњавора из Мачве: дошло их је стотину, они нису заборавили Рајсово сведочење о њиховом страдању 1914. године, ни послератну помоћ. Врхунац је да Рајсова биста у Топчидерском парку још није враћена, нити обновљен постамент, а браћа Јеремић, која су бисту и плоче рестаурирала, тврде да је све завршено пре три месеца. Кад им се плати труд, биста ће бити на свом старом месту.

Јола истиче да јој је речено да је сакупљено 200.000 динара, спремни су и Прњаворчани да помогну, као и швајцарско удружење "Др Арчибалд Рајс", али као да све то "неко кочи, гледајући своје интересе". Никога да, попут Рајса некада, поново узвикне: Чујте, Срби, такву незахвалност Арчибалд није заслужио!

– Фасада и кров виле "Добро поље" у Топчидеру су у бедном стању. У вили је неколико станара, чак су се уселили и у гаражу. Једна станарка ми чак није дала ни да уђем унутра, јер "то је сад моје", рече ми. Нека их тамо, али судски ћу тражити да ми се вила плати. Имам тестамент и на вилу и на имовину у Скопљу – и даље слушамо о Јолиној посети Топчидеру.

О делатности др Арчибалда Рајса, професора криминологије са универзитета у Лозани, у време и после велике голготе Србије, о тестаменту "Чујте, Срби" и његовом срцу у капелици на Кајмакчалану – о свему томе се, и те како, много зна. Зар то није довољно да се, данас, другачије односимо према успомени на осведоченог пријатеља овог народа?

Најзад, да не останемо дужни још неупућеним читаоцима податак да је Славка Гачић постала Јола Фавра и, посредно, снаха Арчибалда Рајса. Са 20 година је отишла ујаку Рајку, власнику ресторана у Женеви. На српске ћевапе су у ресторан навраћали Алфред и Лујза Фавра и син им Димитрије Серж, рођен у Топчидеру. Млади су се "загледали", а Фавре су Славку прекрстиле у Јола. Алфред је био Рајсов пријатељ и фотограф свега што је професор истраживао по Србији и о чему је писао. Како се Рајс, попут Тесле, посве посветио свом послу, занемаривши интересовање за нежнији пол, остао је без наследника – све је оставио Алфреду и Димитрију.