У Пријепоље по пензију

Све док Србија и Црна Гора не потпишу међудржавни споразум о социјалном осигурању, пензије зарађене у Србији неће се исплаћивати на руке Црногорцима. До прекида је дошло још у јуну, а тако ће бити и убудуће, потврдио је за "Политику" Иван Мимић, финансијски директор у Фонду за пензионо и инвалидско осигурање запослених.

"Црногорци, који не би да чекају верификовање овог споразума, чек могу подићи и пре тога. И то уколико с личном картом пређу границу и из Црне Горе дођу у Пријепоље, или неки други град у Србији, по своју мировину", каже Мимић, додајући да је и министар финансија потврдио да "српске пензије неће путовати у некадашњу братску републику, јер ни Црногорци не исплаћују пензије на руке онима који живе у Србији, и то од 1999. године".

Српска страна је, наиме, само то применила на Црногорце који су радећи у Србији зарадили мировину, рекао је Мимић.

Дакле, да не би дошло до забуне, истакао је он, исплата принадлежности неће бити блокирана, јер пензије по закону постоје, већ само трансфер новца црногорским пензионерима.

Међутим, они који буквално живе од српске пензије у Црној Гори, а да не би остали без новца, чек могу подићи у било којој банци чим пређу границу и уђу у Србију. Довољно је да имају последњи чек од пензије или личну карту, објашњава Радоје Савићевић, руководилац Групе за међународне споразуме о социјалном осигурању у Министарству рада.

Према његовим речима, пензионери који имају пребивалиште у Црној Гори могу овластити неког у Србији да им, док споразум не буде верификован, подиже новац, наравно уколико су у немогућности да сами то учине.

Савићевић подсећа да је Србија, практично, тек од јула почела да примењује начин исплате који је црногорски пензиони фонд увео још пре седам година и који ће задржати до потписивања споразума. Из овога, дакле, произлази да није спорна исплата, већ модел по којем чек стиже у Црну Гору, а да је разлика у томе што се српске пензије сада више не исплаћују на руке Црногорцима, што је до распада државне заједнице била пракса српске стране.

Србија је сада само преузела модел који се одавно практикује у Црној Гори, а то је исплата по систему реципроцитета. По том основу црногорски фонд својим корисницима који живе у Србији исплаћује принадлежности искључиво преко пуномоћника.

На питање када се очекује наставак преговора између Србије и Црне Горе, као и потписивање споразума, Савићевић је одговорио да ће то бити крајем августа. Веће проблеме преговарачи могу очекивати у делу који се тиче такозваних нестандардних давања, односно накнада за телесно оштећење и туђу негу и помоћ. Као и на захтев црногорске стране да здравствено осигурање њихових студената буде бесплатно у Србији.

Српска страна је изричита да се новац за туђу негу и помоћ даје из касе државе из које су инвалиди, па ће, према томе, српски буџет те трошкове прокривати за своје инвалиде, а црногорски би требало за своје. Управо је то правило које важи и за све бивше југословенске републике те нема разлога да црногорски фонд тражи да буде изузет, тврди српска преговарачка страна.

У Црној Гори, иначе, има више од 3.000 пензионера који су пензију зарадили у Србији и око 1.500 оних који су радећи у дојучерашњој чланици државне заједнице стекли право да буду пензионисани.

Ово питање могло је бити решено и пре распада СЦГ, јер је Закон о ПИО, који је Србија усвојила 2003, а Црна Гора годину дана касније, то потпуно омогућавао.