Обилазница око Београда 2009.

У приоритете националног инвестиционог плана за Београд уврштен је део градске обилазнице од Остружнице до Орловаче, на којој је већ ангажован конзорцијум домаћих грађевинских фирми  "Мостоградња" и "Планум". У изградњу би, према програму за наредних годину и по дана, требало да буде уложено 150 милиона евра, од чега 120 чине кредити европских банака, а преостали део укупне суме биће обезбеђен из вишка приватизационих прихода. Комплетна обилазница, дуга 47 километара, чија изградња траје деценију и по, могла би да буде пуштена у рад 2009. године, најављује Миодраг Јоцић, државни секретар за саобраћај у Министарству за капиталне инвестиције, уз напомену да треба обезбедити још 388 милиона евра.

– За довршетак обилазнице, у пуном профилу аутопута, потребно је задужење од 276 милиона евра у кредитима Европске банке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке. Интензивно преговарамо за кредит од 115  милиона евра за изградњу десет километара на потесу од Батајнице до Добановаца. Преостали износ од 112 милиона биће обезбеђен из домаћих извора, а Млађан Динкић, министар финансија, за ову годину обећао 30 милиона евра – прецизира Јоцић.

До сада је, каже државни секретар за саобраћај, изграђено 17,5 километара обилазнице на деоницима Добановци – Сурчин (сектор 1), Сурчин –Остружница (сектори 2 и 3) и поправљен је мост преко Саве код Остружнице.

Тренутно, грађевинско предузеће "Партизански пут" гради на потесу од Ибарског пута до Бубањ потока, а "Мостоградња" и "Планум" према речима Бранка Кнежевића, директора "Мостоградње", одавно граде деоницу Остружница–Орловача.

– Због беспарице радили смо нешто споријим темпом. После предвиђеног новчаног прилива из националног инвестиционог плана очекујем да ћемо ову деоницу, која подразумева изградњу тунела Липак и повезивање Обреновачког пута и Ибарске магистрале, завршити и пре 2008. године, како је првобитно зацртано – објашњава директор "Мостоградње".

Према Јоцићевим речима, у наредном периоду предстоји изградња деонице Батајница–Добановци (сектор 0), са изузетно захтевном петљом у Батајници, потом повезивање Орловаче и Кумодража (сектор 5), што подразумева и тунел у Стражевици, који је већ у изградњи, и најзад деонице Кумодраж–Бубањ Поток, са тунелом у Милошевом потоку.

Дакле, замишљено је да будућу прстенасту обилазницу чини обилазни аутопут од Батајнице преко Добановаца, Сурчина, Остружнице, Железника и Белог потока, са коридором преко Винче и новим мостом на Дунаву за везу са међународним путем Е-70. Ова саобраћајница ће уједно повезати све магистралне и међународне путне правце који се сустичу у Београду.

Шта главни град добија завршетком ове вишегодишње инвестиције?

Мост Газела, објашњава државни секретар за саобраћај, преко којег дневно пређе 160.000 возила, од тога 30.000–40.000 теретњака, биће знатно растерећен од транзитног и теретног саобраћаја. А, када накнадно буде изграђена деоница од Бубањ потока до Винче и друмско железнички мост код Винче, теретни и железнички саобраћај, па самим тим и транспорт опасних материја биће измештен из центра града.

– Док не буде завршена обилазница нећемо моћи у потпуности да обновимо Газелу. Радови почињу крајем ове и почетком наредне године. Узећемо кредит од 55 милиона евра, с тим што ће 25 милиона бити утрошено за обнову моста, а остатак ћемо искористити за прилазне саобраћајнице од Змаја до моста и од Газеле до Бубањ потока – уверава наш саговорник.

-----------------------------------------------------------

Важећи стари уговори

Домаће фирме које су тренутно ангажоване на изградњи обилазнице око Београда, подсећа Миодраг Јоцић, државни секретар за саобраћај, раде на основу уговора из 1998. године, када је Европска инвестициона банка одобрила кредит од 105 милиона евра. Убрзо потом, додаје наш саговорник, новац је повучен, због бомбардовања, а наша земља је успела да добије свега пет милиона евра и уложи их у обилазницу. Уговори са извођачима радова нису поништени, тако да су и даље у послу.