Само за домаћу употребу

Када ће динар бити конвертибилан, истакнут на светским курсним  листама и мењати се као и све остале познате валуте?

Одговор не знају ни они који креирају економску и монетарну политику. Не може преко ноћи, истичу стручњаци. Потребно је испунити много услова за које ће нам, по неким економистима, бити потребно мање, а по другима више времена. Углавном, нико се не усуђује да прогнозира. Зато до даљег остаје само за домаћу употребу.

По оцени Стојана Стаменковића, уредника билтена МАТ, сви економски показатељи иду ка таквој конвертибилности и, ако не буде неких политичких "стресова", могли би релативно брзо да "запловимо у те воде". Изменама закона о девизном пословању у великој мери закорачили смо у зону конвертибилности, јер су допуштене и капиталне трансакције – изношење капитала. Подигнут је лимит и за изношење кеша на 5.000 евра. А када ће динар почети да се котира на светским берзама, то по њему вероватно више зависи од политичке ситуације и колико ћемо бити ризична земља, али и колико ће некоме бити потребни динари напољу.

– Према девизним резервама услови су на неки начин испуњени. Немамо проблем са државним дугом, већ са брзим растом приватног дуга. Банке се задужују и уносе капитал. Ако се догоди неки "стрес" у земљи могао би се окренути ток, па би обавезе биле веће него прилив капитала. Тада се јавља притисак на девизно тржиште који ствара потпуно другачију слику и евро би могао да расте брже него цене – истиче Стаменковић.

За пуну конвертибилност неопходни су, како наводи др Давор Савин, дугорочна макроекономска стабилност, ниске инфлација и каматне стопе, које много не одступају од оних у земљама нашим главним спољнотрговински партнерима, али и да нема притисака који би нагло пореметили курс. Иза свега тога, додаје, мора стајати јака привреда и економски систем који је правно заштићен.

– Када би динар био капитално конвертибилан, при великој разлици између инфлације и каматних стопа могло да дође до великих померања шпекулативног капитала – упозорава Савин.

Да би валута постала међународно конвертибилна мора пре свега привреда да ојача и да имамо јаке привредне везе са земљама у региону. Зато је, по оцени др Дејана Ерића, продекана Београдске банкарске академије, тешко очекивати да ће динар у скорије време бити разменљив.

Економисти још одраније упозоравају да се тешко здрав новац може одржати у земљи где су структурне противречности толико изражене као код нас. У привреди доминира трговина, производња је мала и претежно неконкурентна.

Економисти су сагласни да је за минимизирање опасности увођења конвертибилности потребно да у привреди буду испуњени одређени услови. Најпре, да земља има адекватан ниво девизних резерви како би могла да превазиђе повремене краткорочне дефиците платног биланса (који, иначе, могу бити изразитији пошто више не постоји могућност његовог лимитирања коришћењем девизне контроле). Да би сачувала макроекономску стабилност и кредибилитет, држава мора бити способна да се одбрани од евентуалних шпекулативних напада на националну валуту. Према традиционалној теорији, адекватан ниво девизних резерви треба да покрије бар тромесечни робни увоз, али се овај став у последње време, у светлу либерализације кретања капитала, модификује у правцу пажљивијег сагледавања стања у капиталном делу платног биланса (нарочито краткорочног дуга земље).

Даље, потребно је да се спроводи конзистентна, рационална и кредибилна економска политика. Кредибилитет политике је битан за успех конвертибилности. Свако неповерење у домаћу валуту се манифестује у повећаној тражњи за иностраним новцем и притиском на девизне резерве.

О политици девизног курса у процесу увођења конвертибилности не постоји јединствен став. Традиционални (настао у окриљу ММФ-а) заговара успостављање реалног курса који би имао функцију усмеравања извозно-увозних послова и који би водио равнотежи платног биланса. Постоји, међутим, став да у периоду увођења конвертибилности курс треба да буде на нивоу вишем од реалног (односно, треба тежити депресираној националној валути), како би се подстакао извоз и неконкурентној привреди дао развојни импулс. Трећа опција, прецењеност валуте, није пожељна у периоду спровођења конвертибилности. Она би, кажу стручњаци, само погоршала ионако изражен проблем спољнотрговинске неравнотеже.

Још један услов за успех конвертибилности јесте елиминисање контроле цена. Уз значајне девизне резерве и привреду на солидним основама, као и инфлацију под контролом, мора постојати сигуран и стабилан приступ светским финансијским тржиштима. То значи да би Србија морала постати призната као стабилна и финансијски одговорна држава у свету.