Минхен и Праг отварају и непријатне теме

Нема правог помирења између Немачке и Чешке без помирења Баварске и Чешке. Баварска, јужна немачка покрајина, први је комшија Чешке, али Минхен и Праг одавно нису у љубави а већ и површно „чепркање“ по историји даје довољно материјала за такав закључак.

А колико је тешко бреме историје које оптерећује односе немачке покрајине и Чешке Републике показује детаљ у вези са најављеном, јесењом посетом председника владе Баварске Прагу. Уколико шеф владе у Минхену заиста отпутује у чешку престоницу биће то прва званична посета тако високог баварског званичника Прагу од окончања Другог светског рата.

Могућност да баварски премијер отпутује у Праг најавио је Хорст Зехофер, садашњи председник владе у Минхену. Зехофер је такву посету најавио на годишњем окупљању судетских Немаца – у Аугзбургу – чија је послератна судбина један од главних камена спотицања у баварско-чешким односима.

Садашњи баварски лидер није случајно одабрао баш скуп судетских Немаца да обелодани намеру да посети Чешку већ ове јесени, одмах после тамошњих парламентарних избора и формирања нове владе у Прагу. Био је то својеврсни тест спремности судетских Немаца да можда пруже руку помирења наследницима послератног чешког режима који оптужују за своју злехуду изгнаничку судбину. И тест је, према првим реаговањима, био више него успешан. Водећи људи Заједнице судетских Немаца поздравили су идеју да баварски премијер отпутује у Праг, а председник Франц Пани закључио је да би то била „историјска посета“.

Сам Зехофер је, међутим, пожурио да у старту пригуши превелика очекивања од његовог одласка у Чешку.

„Довољна је већ чињеница да ћемо покренути дијалог“, изјавио је Зехофер. „Биће то добра прилика да отворимо и непријатне теме“, стављајући до знања да ће с домаћинима покушати да разговара и о најспорнијем питању – Бенешовим декретима. Такву Зехоферову намеру потврђује и чињеница да ће у званичној баварској делегацији „сигурно бити и представници судетских Немаца“.

Судбина судетских Немаца – заправо неколико милиона Немаца прогнаних с територије бивше Чехословачке (данашње Чешке) после окончања Другог светског рата – и данас је кључни повод за неслагања па и свађе на релацији Минхен–Праг. Баварска, која се представља као главни заштитник прогнаних, увек је инсистирала да Праг исправи историјску неправду и укине Бенешове декрете на основу којих је обављено протеривање између 2,5 и три милиона Немаца уз истовремено одузимање имовине. Праг је одбијао такве захтеве, подсећао је да је све заправо „закувала“ Хитлерова нацистичка Немачка комадањем Чехословачке (1938. године) и злочинима над негерманским народима.

Немачка и Чешка Република годинама су покушавале да некако премосте дубоке историјске неспоразуме, а као круна ових напора 21. јануара 1997. године потписано је заједничко саопштење о међусобним односима и њиховом развоју у будућности. Овај документ био је, међутим, веома мањкав: избегао је да се бави историјом, а Берлин и Праг задовољили су се да међусобно изразе дубоко жаљење за све лоше што се десило у односима два народа и две државе.

Прогнани Немци и даље су били веома незадовољни, а ово незадовољство повремено је прерастало и у праву хистерију. Тако је, на пример, Савез прогнаних – кровна организација свих удружења која окупљају протеране и избегле Немце и њихове потомке – бучно инсистирао да влада у Берлину спречи улазак Чешке у Европску унију док Праг не укине Бенешове декрете и обештети прогнане.

И данас односи Немачке и њених источних комшија, Пољске и Чешке, па и нешто удаљеније Словачке, тешко могу да се опишу као идеални. Често на површину исплива нека озбиљна историјска „мина“ која покрене жучне научне и медијске расправа у коју се, на крају, укључе и политичари. После дужег времена потез баварског премијера Хорста Зехофера искочио је из овог сценарија – питање немачко-чешких односа стављено је на дневни ред без препознатљивих искључивости и претераних емоција, што наговештава могућност покретања „здравог“ дијалога Минхена и Прага.

Жарко Ракић