Ја сам роб картица

Никада немам готовину. Стално трошим новац унапред, то је страшно. Када купујем немам осећај да је то новац и лако га потрошим, а онда када ми дођу извештаји кукам и запомажем и још кад видим камату плачем...

Да ли читате декларације на производима?
Волела бих, кренем, а онда видим да је то сувише ситно, тражим наочаре онда ми испадне ташна, телефон, полудим и онда одустанем. Тако, заувек ће ми остати апорија шта заправо пише на тим декларацијама....

Коректна услуга у банци, ресторану, супермаркету је…
Када људи нису надрндани. Мислим, ја разумем да је људима доста свега и да је јако тешко намамити осмех на сопствено лице, али тако је лепо када се неко насмеши и љубазан је па макар то било и вештачки. Знате између аутентично непријатног израза лица и вештачког осмеха ја сам увек за ово друго...

Увозна или домаћа роба?
Зависи. И једна и друга. Постоји домаћа роба која се под неким страним називима продаје па људи мисле да је страна. У принципу пратим укус а не то одакле је...

Да ли купујете на снижењима?
Да, али углавном у иностранству тамо су снижења заиста озбиљна снижења. Снижења су јако добра за психичко здравље чини вам се да сте најзад нешто успели у животу да урадите исправно...

Има ли правих снижења у Србији, попут оних у другим европским престоницама?
На жалост овде је све много скупље него на Западу. И када су у питању велики брендови и они средњокласни, тако да овде и када је снижење то не може да се пореди са оним у европским престоницама или преко баре. Са друге стране често се зачудим колико неке колекције немају благе везе са оним што се од те марке продаје у Европи. Као да још увек постоји роба за источно тржиште. Нарочито је овде скупа гардероба за децу тако да је то много, много повољније вани. Тако да када су овде снижења то су најчешће нормалне продајне цене у великим престоницама...

Колико на избор производа утиче дизајн и реклама?
Јако много, често се зачудим какве накарадне ствари постају хит због одличних реклама. Али, ово је век брендова те су тако реклама и дизајн осамдесет посто обављеног посла. Неретко и ја купим нешто због дизајна и рекламе, па ја и даље верујем у оне лудачке рекламе о детерџенту или о бељењу зуба, да не кажем како сам подложна свим маркетиншким импринтима око освеживача ваздуха или средстава за чишћење ве-це шоље. Ја то све верујем и онда ми се чини да само ја не постижем жељени ефекат. Ипак и за мој либерални дух је мало превише да ми се уз детерџент ваља Здравко Чолић, мислим да је боља идеја била да га деле уз улошке...

Да ли чешће користите картице или готов новац ?
Ја никада немам готовину. Увек само картице. У принципу стално трошим новац унапред. То је страшно. Са једне стране када купујем немам осећај да је то новац и лако га потрошим, а онда када ми дођу банковни извештаји кукам и запомажем и још кад видим камату плачем. Ја сам роб картица. Са једне стране чињеница је да сам захваљујући пребацивањем са једне на другу картицу себи успела да омогућим неке ствари које иначе не бих али са друге стране ја сам жртва картица и питам се да ли ћу и после смрти имати неке заостале камате на риволвингу које ће отплаћивати моји праунуци...

Хипермаркети или мање локалне продавнице?
Ја волим хипермаркете али ми се чини да у њима увек купим и оно што ми баш није најпотребније па се увек на каси шлогирам од рачуна и дође ми да побегнем са касе, а са друге стране локалне продавнице нису изазовне али су цене више, тако како год окренеш пропао си...

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?
Па, јесу. Људи се заиста окрећу једној новој врсти трговине. Мени је ипак жао што изумиру оне мале радње. Знате као у Њујорку она продавница на углу у којој можете 24 сата код Кинеза да купите све што вам зафали...

Колико често идете у снабдевање у току месеца?
Па, кад су ми одблокиране картице. То искључиво зависи од тога. Мој живот нема система, мој шопинг нема система, мој однос према новцу је несистемски, очајан и конфузан па је тако и са снабдевањем током месеца...

Шта подразумевате под квалитетним производом?
Здраво, укусно, повољно оно што има стандард...

Добре ципеле су
„Салваторе Ферагамо” ципеле су најбоље ципеле на свету то је знала и Евита Перон и Марлен Дитрих, то је стандард који траје деценијама и нема грешке...

Шта се обично може наћи у Вашем фрижидеру?
Када су добри дани онда је ту димљени лосос, разни сиреви, намаз од маслинки, туњевине, песто ђеновезе, туниска хариса, броколи, џем од кајсије и препеличија јаја... Моја кћерка и муж воле сухомеснато али гледам да им то ипак дозирам. У фрижидеру чувам и неке креме за лице па је мој муж то једном грешком намазао на хлеб, а у фризеру лети чувам бунду да је не поједу мољци, онда бунда поприми мирис замрзнуте рибе...

Да ли сте као потрошач некада били оштећени?
Више пута, али то није ништа према свим осталим оштећењима које трпим у животу тако да ме то превише и не потреса...

Да ли Србија има закон о заштити потрошача?
Личи ми да има или бар нацрт закона али ја о томе појма немам као ни о било ком другом закону. Ја сам вам потпуно законски необавештена јер ми је мука од те лексике, терминологије. Ја не разумем те синтагме и не читам законе...