Ja sam rob kartica

Nikada nemam gotovinu. Stalno trošim novac unapred, to je strašno. Kada kupujem nemam osećaj da je to novac i lako ga potrošim, a onda kada mi dođu izveštaji kukam i zapomažem i još kad vidim kamatu plačem...

Da li čitate deklaracije na proizvodima?
Volela bih, krenem, a onda vidim da je to suviše sitno, tražim naočare onda mi ispadne tašna, telefon, poludim i onda odustanem. Tako, zauvek će mi ostati aporija šta zapravo piše na tim deklaracijama....

Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu je…
Kada ljudi nisu nadrndani. Mislim, ja razumem da je ljudima dosta svega i da je jako teško namamiti osmeh na sopstveno lice, ali tako je lepo kada se neko nasmeši i ljubazan je pa makar to bilo i veštački. Znate između autentično neprijatnog izraza lica i veštačkog osmeha ja sam uvek za ovo drugo...

Uvozna ili domaća roba?
Zavisi. I jedna i druga. Postoji domaća roba koja se pod nekim stranim nazivima prodaje pa ljudi misle da je strana. U principu pratim ukus a ne to odakle je...

Da li kupujete na sniženjima?
Da, ali uglavnom u inostranstvu tamo su sniženja zaista ozbiljna sniženja. Sniženja su jako dobra za psihičko zdravlje čini vam se da ste najzad nešto uspeli u životu da uradite ispravno...

Ima li pravih sniženja u Srbiji, poput onih u drugim evropskim prestonicama?
Na žalost ovde je sve mnogo skuplje nego na Zapadu. I kada su u pitanju veliki brendovi i oni srednjoklasni, tako da ovde i kada je sniženje to ne može da se poredi sa onim u evropskim prestonicama ili preko bare. Sa druge strane često se začudim koliko neke kolekcije nemaju blage veze sa onim što se od te marke prodaje u Evropi. Kao da još uvek postoji roba za istočno tržište. Naročito je ovde skupa garderoba za decu tako da je to mnogo, mnogo povoljnije vani. Tako da kada su ovde sniženja to su najčešće normalne prodajne cene u velikim prestonicama...

Koliko na izbor proizvoda utiče dizajn i reklama?
Jako mnogo, često se začudim kakve nakaradne stvari postaju hit zbog odličnih reklama. Ali, ovo je vek brendova te su tako reklama i dizajn osamdeset posto obavljenog posla. Neretko i ja kupim nešto zbog dizajna i reklame, pa ja i dalje verujem u one ludačke reklame o deterdžentu ili o beljenju zuba, da ne kažem kako sam podložna svim marketinškim imprintima oko osveživača vazduha ili sredstava za čišćenje ve-ce šolje. Ja to sve verujem i onda mi se čini da samo ja ne postižem željeni efekat. Ipak i za moj liberalni duh je malo previše da mi se uz deterdžent valja Zdravko Čolić, mislim da je bolja ideja bila da ga dele uz uloške...

Da li češće koristite kartice ili gotov novac ?
Ja nikada nemam gotovinu. Uvek samo kartice. U principu stalno trošim novac unapred. To je strašno. Sa jedne strane kada kupujem nemam osećaj da je to novac i lako ga potrošim, a onda kada mi dođu bankovni izveštaji kukam i zapomažem i još kad vidim kamatu plačem. Ja sam rob kartica. Sa jedne strane činjenica je da sam zahvaljujući prebacivanjem sa jedne na drugu karticu sebi uspela da omogućim neke stvari koje inače ne bih ali sa druge strane ja sam žrtva kartica i pitam se da li ću i posle smrti imati neke zaostale kamate na rivolvingu koje će otplaćivati moji praunuci...

Hipermarketi ili manje lokalne prodavnice?
Ja volim hipermarkete ali mi se čini da u njima uvek kupim i ono što mi baš nije najpotrebnije pa se uvek na kasi šlogiram od računa i dođe mi da pobegnem sa kase, a sa druge strane lokalne prodavnice nisu izazovne ali su cene više, tako kako god okreneš propao si...

Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?
Pa, jesu. Ljudi se zaista okreću jednoj novoj vrsti trgovine. Meni je ipak žao što izumiru one male radnje. Znate kao u Njujorku ona prodavnica na uglu u kojoj možete 24 sata kod Kineza da kupite sve što vam zafali...

Koliko često idete u snabdevanje u toku meseca?
Pa, kad su mi odblokirane kartice. To isključivo zavisi od toga. Moj život nema sistema, moj šoping nema sistema, moj odnos prema novcu je nesistemski, očajan i konfuzan pa je tako i sa snabdevanjem tokom meseca...

Šta podrazumevate pod kvalitetnim proizvodom?
Zdravo, ukusno, povoljno ono što ima standard...

Dobre cipele su
„Salvatore Feragamo” cipele su najbolje cipele na svetu to je znala i Evita Peron i Marlen Ditrih, to je standard koji traje decenijama i nema greške...

Šta se obično može naći u Vašem frižideru?
Kada su dobri dani onda je tu dimljeni losos, razni sirevi, namaz od maslinki, tunjevine, pesto đenoveze, tuniska harisa, brokoli, džem od kajsije i prepeličija jaja... Moja kćerka i muž vole suhomesnato ali gledam da im to ipak doziram. U frižideru čuvam i neke kreme za lice pa je moj muž to jednom greškom namazao na hleb, a u frizeru leti čuvam bundu da je ne pojedu moljci, onda bunda poprimi miris zamrznute ribe...

Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?
Više puta, ali to nije ništa prema svim ostalim oštećenjima koje trpim u životu tako da me to previše i ne potresa...

Da li Srbija ima zakon o zaštiti potrošača?
Liči mi da ima ili bar nacrt zakona ali ja o tome pojma nemam kao ni o bilo kom drugom zakonu. Ja sam vam potpuno zakonski neobaveštena jer mi je muka od te leksike, terminologije. Ja ne razumem te sintagme i ne čitam zakone...