Обамина „Катрина”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 26. маја – Док „Бритиш петролеум” започиње нову операцију да заустави цурење нафте из оштећене бушотине у Мексичком заливу, у Вашингтону расте нервоза због политичких последица ове еколошке катастрофе која већ добија епитете највеће у америчкој историји.

Барак Обама и његов тим су изложени критикама да су у минулих 36 дана (нафтна платформа БП експлодирала је 20. априла) учинили исувише мало и реаговали прекасно у суочавању са овим удесом који је погодио делту Мисисипија, угрозио један од најбогатијих рибњака нације и паралисао локални туризам, као и хиљаде радних места у нафтној индустрији.

Суочен са све чешћим поређењима са „Катрином”, ураганом који је 2005, погодио исто подручје и чије је разорно дејство пре свега у Њу Орлеансу појачано неадекватном реакцијом тадашње администрације председника Буша, Обама је најавио да ће погођени регион посетити у петак, а данас је обелоданио и нови, оштрији режим издавања дозвола за „офшор” бушења.

Чују се и позиви да се операција заустављања цурења повери војсци, мада трезвенији гласови упозоравају да ни влада ни војска немају ни технологију ни експертизу са решавање овог проблема. За то су и даље најкомпетентнији експерти и машинерија која је у рукама онога ко је цео проблем и направио – Бритиш петролеума.

Компанија је данас започела нови покушај да, убризгавањем специјалног материјала (у нафтном жаргону се зове „блато”) у оштећену цев заустави истицање вреле нафте и то потом зацементира, пошто претходно све испробане методе нису дале резултате.

Шансе за успех се процењују на између 60 и 70 одсто. Ако се не успе, тешко шта да може да буде предузето све до августа, када ће бити спремна прва од неколико алтернативних бушотина на којима се ради да би се смањио притисак на оштећеној.

Главни проблем је што ниједна техника досад није проверена на дубини од 1.500 метара, колико је океан дубок на месту удеса и где проблем мора да се реши.

У целој операцији у приобаљу државе Луизијана ангажовано је 1.200 бродова и 22.000 људи. Удес је „Бритиш петролеум”, према најновијим подацима, коштао око 800 милиона долара – 22 милиона дневно. Од удеса БП је изгубио око 45 милиона долара од своје берзанске вредности.

Легално, за санацију бушотине и отклањање штете је одговорна компанија која ју је изазвала, али њена одговорност је ипак ограничена, пошто је, како се овим поводом износи, током Бушове ере, када је Бела кућа у целини (и председник и потпредседник Дик Чејни) била „велики пријатељ нафте” – правила за бушење писала управо нафтна индустрија.

Заоштравање политичке реторике прате и непријатна открића да су инспектори из државне агенције чија је надлежност контрола примене закона и безбедносних прописа на бушотинама такође били велики пријатељи индустрије коју су по опису посла требали да надгледају. Управо обелодањени извештај о томе говори о поклонима које су добијали, од скупих улазница за спортске приредбе, преко путовања до гошћења. Извештај се такође односи на Бушов период, покрива време од 2005. до 2008.

Нафтна мрља која се свакодневно шири већ је покрила површину од око 80.000 квадратних километара – што је нешто више од површине целе Србије.

Цела операција заустављања цурења се иначе директно преноси једном камером постављеном уз цев на океанском дну. Снимци показују да нафта која цури постаје из дана у дан све тамнија.

БП у Америци има укупно 22.000 нафтних и гасних изворишта вредних 16. милијарди долара. О његовим „сложеним” везама са америчком државом сведочи и чињеница да је један од главних снабдевача горивом Пентагона, што практично значи и да је важан део система америчке безбедности.

М. Мишић

----------------------------------------------------------------

Исцурило неколико хиљада барела из нафтовода на Аљасци

Енкориџ – Главни нафтовод преко Аљаске, којим дневно прође 667.000 барела нафте, затворен је јуче пошто је из њега исцурило неколико хиљада барела.

Нафта се излила на једној пумпној станици нафтовода, дугачког 1.300 километара, којим управља конзорцијум од пет нафтних компанија. Највећи власник (47 одсто) је „Бритиш петролеум”.

Низ инцидената, током пробе противпожарног система на пумпној станици девет нафтовода „Трансаљаска”, довео је до прекида струје, што је опет изазвало отварање вентила за смањење притиска у цевима и до цурења нафте из једног резервоара.

У инциденту, који се догодио на око 160 километара јужно од Фербанкса, нико није повређен, а 40 радника је евакуисано. Танјуг