Брисел против Меркелове

Од нашег сталног дописника

Брисел, 26. маја – Снажно залагање Немачке да изменом уговора о Европској унији ојача надлежности Брисела и тако покуша да учврсти стабилност евра и еврозоне не само да нема једногласну подршку држава чланица, већ је наишло на снажан отпор Велике Британије чији је новоизабрани премијер Дејвид Камерон запретио ветом. Немачки канцелар Ангела Меркел истакла је да „ЕУ мора бити способна да реагује на изазове времена” и у том контексту затражила измене Лисабонског уговора, али та њена иницијатива није наишла на одобравање ни у Бриселу.

Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије оценио је у изјави за немачке медије да је „наивно” веровати да су „измене уговора могуће само у оним деловима који су важни за Немачку”. Барозо је такође подсетио на трауматично искуство усвајања Лисабонског уговора и његове ратификације и нагласио да би евентуалне измене вероватно подстакле и друге државе, као Велику Британију, да затраже нешто за себе, а то би могло да буде нова траума за ЕУ.

„Нећемо сугерисати измене уговора, иако смо отворени за добре идеје”, закључио је Барозо који је одбацио и предлог немачког министра финансија Фолфганга Шојблеа да се државама која крше правила о буџетском дефициту суспендује право гласа у еврозони. Барозо је оценио да је то правно незамисливо.

У брзом одговору кабинета Меркелове наведено је да „уколико није могуће променити тачку или запету у европским уговорима у наредних 20 година, то значи стагнацију система, а ми то не желимо”. Меркел је подсетила да ће европска помоћ Грчкој за излазак из кризе највише коштати пореске обвезнике у Немачкој и да су измене финансијских правила, а самим тим и уговора неопходне да се нешто слично не би поновило у другим државама еврозоне.

Херман ван Ромпај, председавајући Савета ЕУ, такође се успротивио отварању расправе о изменама уговора о ЕУ и позвао на опрез. „Сада када имамо уговор, треба бити опрезан са њим”, казао је Ромпај и оценио да Лисабонски уговор ипак ограничава маневарски простор. Он је такође истакао да су у последњих 10 година учињене озбиљне грешке које су довеле до тога да поједине државе еврозоне некажњено крше правила монетарне уније.

Истовремено, британски премијер Камерон у евентуалним изменама Лисабонског уговора види шансу да врати Лондону неке од надлежности које су ступањем уговора на снагу припале Бриселу. То је прилика да Камерон испуни једно од својих прошлогодишњих обећања и поништи одредбе уговора које нису по вољи британским конзервативцима и њиховом бирачком телу. Подсетимо, он је прошле године у ово време изјавио да ће Лисабонски уговор ставити на референдум када дође на власт, уколико до тада уговор не буде на снази. Иако је ту прилику пропустио, јер је „Лисабон” у међувремену усвојен, неку идућу сигурно не би. Камерон би једноставно морао да распише референдум о изменама уговора, јер би то од њега очекивали његови бирачи, али и партија.

Дужничка криза с којом су суочене државе Европске уније отворила је многа тешка питања од којих су вероватно најтежа регулисање финансијског тржишта и будуће надлежности Брисела у буџетским питањима држава чланица. Сви се слажу да су потребне хитне промене правила и финансијске контроле, али је по свему судећи само Немачка спремна да на томе инсистира по цену измене постојећег уговора.

С друге стране, високи бриселски званичници свој тренутни положај могу да захвале Лисабонском уговору, јер су многи од њих помогли његову ратификацију и тиме стекли поверење „великих” држава које су подржале њихова именовања. Сама помисао на нове перипетије и преговоре о изменама уговора у њима изазива отпор, али су такође свесни да Немачка неће тек тако одустати. Коначан исход ове најновије институционалне кризе у ЕУ крајње је неизвестан, а предвиђања се крећу од претпоставке да ће уговор ипак бити измењен, до тога да ће Немачка напустити еврозону и вратити се сопственој валути.

Владимир Јокановић