Евро не пише ценовнике

Упркос убрзаном паду вредности динара у односу на евро, међу економистима преовлађује мишљење да раст инфлације до краја године неће премашити „зацртану” горњу границу од осам процената. Да ће цене и стандард грађана Србије одолети расту евра, домаћи економисти, рекло би се, више верују и од гувернера Народне банке Србије у оставци Радована Јелашића. Гувернер је недавно изјавио да га убрзани пад динара брине, јер утиче на остваривање основног задатка НБС – одржавање стабилности цена, али да се ипак узда у девизне резерве од 10,7 милијарди евра.

Економисти се слажу да су девизне резерве веома битан ослонац у одржавању стабилности цена, али више верују да их на узди држе замрзнуте плате у јавном сектору и да приватни послодавци не помишљају на повећање зарада до краја године.

– У овом стању стагнације, када нема раста производње, промета и увоза, пренос кретања курса на цене неће бити тако значајан – уверен је Миладин Ковачевић, сарадник Месечних анализа и прогноза. – Ово под условом да се стабилност курса ипак одржи. Известан утицај пада вредности динара према евру ће се осетити, али неће бити значајан, као у годинама које су претходиле светској економској кризи. У 2007. и раније пренос курса на цене био је око 30 одсто. Сада ће бити сигурно мањи, али постоји опасност да осетнији раст евра ипак повећа притисак курса на цене.

Ковачевић посебно указује да се девизне резерве морају чувати.

– Када би дошло до пада девизних резерви, догодила би се индексација цена, па зато са девизним резервама треба опрезно управљати. Оне не би смеле да падну испод шестомесечне вредности увоза – сматра Ковачевић.

Мирослав Здравковић, уредник сајта ekonomija.org, сматра да садашњи ниво курса не би требало да угрози ниво цена и да зацртана граница раста инфлације у овој години до осам одсто неће бити прекорачена.

– Много је опао стандард, превише је пала и тражња, па свако ко је у бизнису зна да промет пада ако се повећава цена – каже Здравковић. – Додуше, снижавањем марже трговци могу да смање утицај раста евра на пад тражње. Тај „ресурс” је значајан, јер се просечна маржа у Србији, зависно од трговачког ланца, креће између 15 и 35 одсто.

Званична статистика је забележила да је промет робе у трговини на мало у периоду јануар–март ове, у односу на исти период 2009, мањи је у текућим ценама за 2,2, а у сталним ценама за 8,8 одсто. У поређењу са оствареним просеком из 2009. године, промет робе у трговини на мало у фебруару 2010. године номинално је мањи за 21,1, а реално за 24,4 одсто.

Али, државна статистика је такође известила да су у априлу ове године, у односу на исти месец 2009, цене на мало биле веће 7,4, а у односу на децембар 2009. за 4,2 одсто, пре свега због поскупљења струје и горива. То значи да је у прва четири месеца већ „потрошено” више од половине планираног раста цена у овој години. Истовремено, трошкови живота у у априлу, у односу на исти месец 2009. повећани су четири, а у односу на децембар 2009. за 2,6 одсто.

– Већи раст инфлације у првом полугођу, нарочито у првом тромесечју, уобичајен је – каже Здравковић. – У том периоду се обично коригују цене које су под контролом државе, па је поскупела струја, а и гориво је од почетка године знатно поскупело. После тога наступа мирнији период, па не треба очекивати да се инфлација забележена у првој трећини године понови у преостале две.

Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања, знатно је обазривији и сматра да пад динара ипак може да погура цене преко очекиване границе.

– Трговци се, бар за сада, устручавају да подижу цене у складу са растом цене евра, јер су новчаници купаца знатно утањили – примећује Ђоговић. – Због пада куповне моћи и раста незапослености у прва три месеца, повећање трошкова пословања се не може преливати само на крајњег потрошача. Морају се смањивати рационализацијом пословања, па и смањивањем добити. Зимус су власници хотела на Копаонику занемарили ту чињеницу, као и новонасталу могућност путовања у иностранство без виза, па је зимска сезона на тој планини доживела крах. Била је попуњена само трећина капацитета. Трговци из тога морају да извуку поуку.

Ђоговић закључује да је кретање цена и судбина стандарда грађана ипак у рукама државе. Све зависи како ће влада кројити пореску и монетарну политику, да ли ће повећати порез на додату вредност, акцизе, цена неких производа и услуга о којима држава одлучује и хоће ли доћи до промене монетарне политике. Утицај спољних фактора, као што је раст цена енергената, је мали.

Александар Микавица