Шаролики савези

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Ретко је у новијој политичкој историји старог континента са таквом учесталошћу, и жестином, постављано питање – да ли су коалиционе владе, оформљене у недостатку бољих решења, иоле прихватљиве као представнице интереса бирачке већине.

Нагласак се ставља на (не)ефикасност такозваних великих коалиција, формираних од странака грађанске левице, центра и, или умерене деснице.

Упире се прстом на немачку владу, коју сачињавају конзервативци и социјалдемократи, под вођством канцеларке Ангеле Меркел. Истовремено се, унапред, предсказује нелагодна политичка будућност Италији, где је премијер Романо Проди најавио промене у коалиционом саставу његове шаролике страначке формације, уз партиципацију демохришћана.

Спомиње се и Беч. Уочи предстојећих, јесењих избора, у Аустрији је све извесније склапање велике коалиције између народњака и социјалдемократа. Отворено је питање будућег мандатара – да ли садашњи канцелар Волфганг Шисел, или лидер грађанске левице Алфред Гузенбауер.

– Између ослањања на пропорцију, произишлу из статистички прерачунате воље гласачког тела у мандате, и остварења зацртаних циљева у легислативној пракси, зјапи рупа кохабитације, бреме које у начелу успорава, ако сасвим не кочи разумно решавање проблема, забележио је колумниста "Франкфуртер алгемајне цајтунга", бацајући рукавицу у лице тамошње велике коалиције левице и деснице.

Куповина времена

Корак даље отишао је немачки "Штерн", образлажући да унутрашња политика практично не постоји: "Владајуће странке (СПД и ЦДУ–ЦСУ) купују време, не би ли се консолидовале пред извесно предстојеће, нове изборе."

О куповини времена говори се и у Италији, где је премијер Романо Проди одложио одлуку о опстанку владе за јесен. Суочен чак седамнаест пута са изгласавањем поверења, у само неколико месеци, био је приморан да поведе преговоре са демохришћанима. На његово разочарење, демохришћани су условили свој улазак у измењени састав владе иступањем италијанских комуниста, што би дефинитивно био крај Продијеве шаролике коалиције, сачињене од комуниста, социјалиста, левих демохришћана, Ватикану привржених демохришћанима. Коначна одлука о опстанку или о паду Продијеве, каже се идеолошки контроверзне владе, могла би да буде донесена на јесен, када је предвиђено изгласавање закона о буџету.

"Председнику Сената Франку Маринију преостало би само да подстакне одлуку о спровођењу неколико неопходних реформи, потом да поведе Италију у сусрет овим изборима", гласе коментари италијанских медија.

На почетак јесени гледа се и у Немачкој као на судбински период владе у Берлину. Ипак, спекулације о паду кабинета Ангеле Меркел нису на дневном реду. Не у тренутку. У централама две коалиционе странке преовлађује став да би заједнички требало пребродити актуелну социјално-политичку кризу, при том консолидовати редове – припремајући се за изборно сучељавање за неких годину дана.

Предности референдума

У прилог реченом иду изјаве најутицајнијих политичара Ангеле Меркел. Генерални секретар Хришћанско демократске уније (ЦДУ) Роналд Пофала апеловао је почетком недеље на страначке колеге да неуморно истичу профил (и заслуге) Уније унутар коалиције. А други лидер те странке Јирген Ритгерс, уједно и премијер покрајине Северна Рајна и Вестфалија, захтевао је хитно унапређење социјалног профила странке, јер захтеви времена не иду подруку са великом коалицијом.

За разлику од Немачке, којом тек по други пут у послератној историји влада велика коалиција, и од Италије, где су пактови међу идеолошки различитим партнерима неуобичајени, у Аустрији се на евентуално склапање велике коалиције не гледа као на нужно зло.