Савети с руба памети

Чим политичари оду на годишњи одмор, а медији "уплове" у летње шеме, јавност бива преплављена медицинским саветима, лекарским упозорењима и објашњењима шта никако, а шта обавезно треба да радите са својом кожом, косом, срцем, кичмом...

"Са самог руба памети стижу ми страшни савети, а ја бих да проживим на свој начин...."

Овако пева војвођански шансоњер, а да у томе има много истине лако се да приметити ако се само у једној недељи прелистају новине са саветима који ће нам наводно помоћи да победимо неку здравствену тегобу или достигнемо дуговечност.

Превенција рака, односно савети о врсти хране, начинима понашања или форсираним витаминима и антиоксидансима, који ће наводно смањити ризик од одређених врста рака, најчешће су злоупотребљаване области.

Тако је најновија медицинска вест више користи донела продавцима парадајза на пијацама него стварно болеснима. Наиме, из Сибирског института за физиологију и биохемију у Иркутску, посредством агенција, пласирана је вест да су тамошњи научници произвели оралну "јестиву" вакцину против ХИВ вируса и хепатитиса Бе из генетски модификованог парадајза. С обзиром на то да је вакцина још у експерименталној фази, али се, ето, прави од парадајза, а тога бар код нас у ово доба године има доста, нашим лекарима који се врло озбиљно баве лечењем ових тешких обољења одмах су стигла питања колико килограма парадајза пацијенти треба да једу дневно да би постигли најбољи ефекат. Наравно да је парадајз здрав и да га треба јести, али такав одговор ниједан озбиљан лекар не може да пружи свом пацијенту.

Контраудар је стигао дан-два касније од америчких истраживача који су доказали да конзумирање поврћа и воћа може значајно да успори напредовање атеросклерозе, процес сужавања и зачепљења артерија, који води у озбиљна срчана обољења и шлог. Али, саветују доктори, ово не значи да се набаве гајбице воћа и "удари" по поврћу две недеље и – стане, већ да се навика редовног узимања поврћа и воћа негује од младости да би се корист осетила у старости.

Поплава медицинских савета, који су често на рубу бесмислености, није, међутим, само специјалитет наших медија. Напротив, западни свет је још пријемчивији на овакве вести. Пре две године чак је најпознатији медицински часопис ЈАМА (Journal of the American Мedical Association) објавио тематски број са основном поруком: "Не верујте у све што прочитате".

Уредници ЈАМА су, како сами кажу, ставили под микроскоп и своје и текстове објављене у другим престижним медицинским часописима ("Лансет", "Педијатрија", часопис Националног института за испитивање рака, Анале интерне медицине). Открића су их изненадила: од 127 прегледаних студија у само седам је споменуто ограничење у студији, јер је одређена фармацеутска компанија платила истраживање па је очекивала и одговарајуће, подразумева се, добре резултате. Наравно, неко је давно рекао да је статистика као бикини: открива много, али сакрива оно најважније. Према томе, чак и у озбиљним медицинским студијама примећен је општи тренд фаворизовања пожељне статистике: само у 26 од 359 истраживања из статистике виде се сви ефекти – и позитивни и негативни – на пацијенте. Игре с процентима које делују много импресивније – рецимо, употребом тог лека смањен је ризик од инфаркта за 27 одсто – много боље звуче него објашњавати разлику између релативног и апсолутног ризика посматраног у групи која је примала испитиван лек и оној која је добијала наводни, односно плацебо лек.

Лекари с Харварда, који се баве јавним здрављем, устали су против поплаве медицинских вести и савета. За њих тврде да нису ништа друго до оно што пацијенти желе да чују. Занимљиво је и објашњење поменутих истраживача зашто лекари дају савете чак и кад немају научни доказ о ефикасности неког лека или начина лечења потиче. Реч је, кажу они, о базичној премиси да медицина треба да чини добро људима!? Упркос хиљадама објављених научних радова, ни до дана данашњег ипак не постоје чврсти докази да су витамини Це и Е, као и бетакаротини, смањили оболевање од рака дебелог црева, нити су чувени антиоксиданти спасли од рака плућа пушаче који су их редовно узимали, у односу на оне који за њих никада нису чули или марили за њих.