„Википедија” није без грешке, али је сви користе

Сваком ко редовно користи Интернет бар једном се у току дана деси да „скокне” до „Википедије” и провери неки податак. Највећа онлајн енциклопедија представља непресушни извор информација, али питање је колико су оне поуздане.

Шпански лист „Паис” објавио је недавно причу о низу вероватно намерних грешака и благо речено несланих шала у чланку о 11. веку где се помињу ракете, авиони, мотори... Грешке су брзо отклоњене, али остало је питање да ли се и колико треба веровати „Википедији” и оном што у њој пише. Ово питање годинама постављају бројни скептици, међу којима има и познатих научника, писаца и осталих јавних личности.

Милош Ранчић, генерални секретар „Викимедије Србија” (међународна фондација „Викимедија” је оснивач популарне „Википедије”) и један од уредника „Википедије” на српском, за „Политику” каже да је нормално да се у таквом гиганту каква је највећа бесплатна енциклопедија на свету дешавају грешке и злоупотребе, али да се оне у рекордном року отклањају.

– Наравно да постоји могућност случајне или намерне грешке или злоупотребе информација, али то се веома ретко дешава, посебно кад су у питању озбиљнији чланци. Што је веће говорно подручје, већи је и број чланака и измена на њима, самим тим и могућност грешака. Ипак, оне се све брзо уочавају и исправљају – објашњава Ранчић.

Он каже да у одржавању српског огранка „Википедије” учествује око 50 активних сарадника.

– Ти људи су добро распоређени по временским зонама, јер се међу њима налазе и особе из дијаспоре. Самим тим, правовремено уклањање евентуалних грешака је олакшано. Постоји још 200–300 повремених сарадника а укупно има око 15.000 регистрованих сарадника, односно људи који ретко или можда само једанпут унесу неку измену или допуну. Код нас се на дневном нивоу изврши између хиљаду и две хиљаде измена и свака се аутоматски региструје. Уколико се испостави да је нека од њих погрешна или лажна, одмах се исправља или уклања. Код великих система као што је енглески огранак „Википедије” има више од 50 измена у минуту па је можда и теже регистровати грешке. Са друге стране, такве системе одржава далеко већи број администратора па се и оне веома брзо исправљају.

На питање како можемо веровати информацијама које могу уређивати практично сви регистровани корисници ове онлајн енциклопедије Ранчић каже да ни ту не постоји много мистерије.(/slika2)

– За сваки дати податак или измену корисник је дужан да наведе извор (или више извора) из којих је тај податак узет, као и линк до њих. Ти наводи се, наравно, проверавају. У случају да корисник не наведе изворе, подаци се не могу сматрати релевантним.

Наш саговорник истиче да „Википедија” не треба да служи као извор за писање научних радова.

– Али је сасвим довољна за свакодневно информисање или допуњавање оног што већ знате – додаје Ранчић.

Часопис „Nature” је у неколико наврата упоређивао насумично изабране чланке из „Википедије” и „Британике” коју уређују професионални администратори. Нису нађене битне разлике у тачности података, штавише, оне ситне су ишле у корист „Википедије”. Ова енциклопедија је тренутно чак 35 пута обимнија од „Британике”.

Адријан Чолаковић