Домаћини добровољци

Милан Павловић је координатор пројекта „Београдских гритерса” и један од двадесет младих добровољаца који су, под окриљем Туристичке организације Београда, преузели улогу домаћина за посетиоце, из земље и иностранства, жељне да осете „прави” Београд, какав не могу да упознају кроз уобичајену, званичну туристичку понуду. Зашто се прихватио овог необичног посла, како су уопште настали београдски гритерси и шта се од њих очекује.

– Прво искуство ове врсте сам стекао прошле године, као вођа волонтерског тима за туристичку и културну промоцију на београдској Универзијади. За многе од нас (пре свега студенте туризма и страних језика) то је била прилика да у пракси вежбамо оно што ће касније бити наш животни позив. Допала нам се, такође, могућност да странцима покажемо све оно због чега волимо свој град и поносни смо на њега. Уз све то сјајно смо се дружили, научили да радимо тимски, упознали много занимљивих људи и стекли пријатеље широм света. А то су и главни разлози због којих се људи одлучују да постану „домаћини добровољци” – каже наш саговорник, иначе апсолвент туризма.

И Белорускиња показује Београд

Занимљиво је да се од будућих домаћина не очекује да буду рођени у граду који ће показивати својим гостима: довољно је да ту живе, да га добро познају, да говоре бар један светски језик, да су комуникативни, у доброј кондицији и спремни да барем шест пута годишње, кад им то одговара, буду на располагању посетиоцима два до четири сата, колико траје тура (наравно, и да нису осуђивани). Тако се, на пример, међу београдским гритерсима нашла и Белорускиња Валентина, која се пре три године удала за Србина, а онда заљубила и у Београд, и сад о њему зна више него многи његови староседеоци. Већ је била домаћин многим својим земљацима, Русима и Украјинцима.

Јапанци у тролејбусу

–Ми нисмо професионални водичи, и то јасно стављамо до знања свима који желе да користе наше бесплатне услуге. Немамо, дакле, одређену „маршруту”, нити спремне податке о музејима, галеријама, знаменитим споменицима и грађевинама, не прихватамо групе веће од шест особа и не тражимо бакшиш (мада углавном не одбијамо пријатељски позив гостију да са њима попијемо кафу или пиће, или да нас часте ручком) – додаје Павловић. – Циљ нам је да упутимо посетиоце како да се снађу у градском превозу, где да купе сувенире, да им покажемо места која их посебно интересују с обзиром на област за коју су се пријавили кад су попунили образац на нашем сајту и да им, кроз шетњу и разговор, пренесемо наше лично виђење града. А све то, ако је могуће, на њиховом матерњем језику или на оном који најбоље разумеју, и на начин који ће им бити најзанимљивији и најприхватљивији. Тако, на пример, међу београдским домаћинима имамо и једног јапанолога, студенте шпанског и португалског језика, младиће и девојке који су живели у Њујорку…

(/slika2)– Мени је најдраже да проведем госте родном Звездаром, Црвеним крстом и Косанчићевим венцем, да им покажем наше паркове и реке, а посебно Аду Међицу, Калемегдан и дорћолске лагуме, и испричам мало о историји тих места и нашег народа – признаје овај „гритер”. – Неки од мојих гостију су се понудили да ми буду домаћини у свом граду, у свом дому.

Рецимо, групу белгијских новинара сам водио на сплавове, били су распамећени музиком и атмосфером. Јапанске одбојкаше, за време Универзијаде, занимало је да се прошетају Новим Београдом, а онда смо се сат и по возили градским превозом по центру, све време су шкљоцали фотоапаратима одушевљени оним што су назвали непоновљивом „мешавином векова“. После су нама и свим пријатељима слали те слике.

Имао сам част да, за време Сајма туризма, проведем Београдом председника светске мреже гритерса, Холанђанина Јоса Нусеа, и директорку организације гритерса из Нанта Силви Хјурон. Највише су уживали у вожњи старим трамвајем и тролејбусима, тражили су да виде пијацу Зелени венац и све им се допало.

У марту сам, са две колегинице гритерке, био домаћин бразилској ТВ екипи која је за познату туристичку емисију правила прилог о „Београду за младе”. Десило се да су на Калемегдану набасали на снимање филма „Монтевидео, Бог те видео“ и направили интервју са Сергејом Трифуновићем, касније су у Битеф арт кафеу лудовали уз живу музику и караоке и рекли да им је то био најбољи провод за месец и по дана, колико су путовали Европом! – прича Милан.

У седишту београдских гритерса на почетку Кнез Михаилове улице (Информативни центар Туристичке организације Београда), сазнали смо да се чак 500 особа пријавило да буду домаћини – добровољци! После интервјуа, одабрани пролазе теоријску и практичну обуку. Поред осталог, уче и како да изађу на крај са насртљивим или непријатним гостима јер – нажалост – и то се понекад догађа. Да би се избегле такве ситуације (а и да би сваки посетилац добио одговарајућег домаћина), од потенцијалних корисника услуга се тражи да (по могућству бар две недеље унапред) попуне образац на сајтуwww.belgradegreeters.rsи да, пре него што крену у обилазак града, оставе своје податке из пасоша и где су одсели у Београду. Са групом од неколико мушкараца никад неће поћи сама девојка, већ двоје домаћина.

А куда ће их они повести – нека остане изненађење.

------------------------------------------------------------ 

Први гости

Београд је необичан, очаравајући град дивних људи; динамичан, непредвидив, гостољубив, пун ведрине, духа и енергије, живописан и космополитски; спој је традиционалног и модерног и занимљива мешавина архитектура и култура; нуди разноврсну забаву, незабораван ноћни провод, шетње уз реку и кроз паркове… Овако су српску престоницу доживели први од гостију београдских туристичких „домаћина добровољаца” или „гритерса” (на енглеском greeters, од енглеског изразаto greet – лепо дочекати), новоосноване службе под окриљем Туристичке организације Београда.

 -----------------------------------------------------------------------------

Од „Велике јабуке“ до Калемегдана

Идеја је рођена у Њујорку, „Великој јабуци“, кад се 1992. године окупила прва група младих добровољаца спремних да посетиоцима из свих крајева САД и из целог света бесплатно покажу свој град онако како га они виде и воле. Досад су угостили готово 90.000 туриста из 124 земље, на 22 језика. У међувремену је успостављена Међународна мрежа гритерса (Global Greeter Network), у коју је укључено још 15 градова: Хјустон, Чикаго, Торонто, Мелбурн, Аделаида, Буенос Ајрес, Париз, Лион, Нант, Марсељ, Па де Кале, Брајтон, Кент, Хаг и, најновији, Београд, први из југоисточне Европе. Пројекат се показао толико успешан да је убрзо добио подршку градских власти, званичних туристичких организација и других институција, пре свега универзитета у овим местима (јер међу гритерсима је највише студената) и целе заједнице.