Моћне риме

 Животопис Рокија Ериксона има библијске одлике. Главни лик се појављује као пророк, уметник, херој и одметник. Проповедао је о другачијем свету, исправљао Аристотела, свирао музику која је долазила са оне стране разума. Био је прогањан од власти, затваран, кажњаван, проглашаван лудим, одбачен и заборављен. Кроз мозак су му пуштали електричну струју и убацивали у инсулинске коме не би ли га некако призвали памети. Било како било, он је преживео. Недавно се вратио на сцену албумом „True Love Cast Out All Evil”. Несебичну помоћ у реализацији овог подухвата пружили су му чланови састава „Okkervil River”, нарочито њихов млади лидер Вил Шеф који обавио продуцентски посао.

Албум почиње документарним снимком песме „Devotional Number One” који је Рокијева мајка направила 1972. године у душевној болници где је био смештен њен син. Пева се о Исусу и халуциногеним печуркама. Касније следи још 11 песама насталих углавном у истом периоду – и истом амбијенту. Снимљене су недавно са саставом „Okkervil River” као пратећим бендом. Неке од њих љубитељи Ериксонове музике су већ чули, у рудиментарној верзији, на албуму „Never Say Goodbye” из 1999. године.

(/slika2)Албум „True Love Cast Out All Evil” показује да је Роки Ериксон из вишедецинијског рата са лудилом и друштвеним системом изашао као победник. Болест није оставила траг на његовој музици. Глас му се променио – у смислу да више „не откида главе публици”, како је било, по сведочењу Била Гибонса, у доба састава „The 13th Floor Elevators”. Добио је фину патину која га је учинила релевантним на нов начин. Нумере „Goodbye Sweet Dreams” и „Be And Bring Me Home” он пева као фолк музичар који путује кроз време са задатком да подсети заборавне и пробуди успаване. Песму „Please Judge” – која је исповедног, аутобиографског карактера – извео је на нови начин, различит од оног на албуму „All That May Do My Rhyme” из 1995. године. Самосажаљиви соул ламент је претворен у тачан и узнемирујући исказ о односу појединца и друштва. Шефова надахнута продукција, какофонични пасажи и Рокијево прецизно и фокусирано певање су узроковали ту метаморфозу.

За све оне који још увек желе да им главе, ношене Ериксоновим моћним гласом, одлете са друге стране реалности – међу зомбије, даждевњаке, демоне и двоглаве псе, на овом албуму постоји нова верзија песме „John Lawman”. Текст ове песме, који личи на имагинарни хаику америчког „тврдокуваног” писца Џима Томпсона – „I kill people all day long/I sing my song/Because I’m John Lawman” – Роки пева са помахниталошћу и жестином која је красиле његове ране рокерске радове.

Са албумом „True Love Cast Out All Evil” ствари су врло јасне. Тешко да ће се до краја сезоне појавити бољи. Бар када су у питању тврди рокерски критеријуми. Већ се може видети на првом месту листе најбољих плоча у 2010. години.