Ваздух чистији, воде загађеније

Панчево – Далеко од тога да је Панчево постало ваздушна бања, али се у њему више не дише „на шкрге“, како су некада становници ове вароши знали да кажу. Тако би се могло закључити на основу извештаја о стању животне средине за 2009. годину, који су одборници градске скупштине пре неколико дана усвојили. Тим градског Секретаријата за заштиту животне средине, међутим, кроз бројке и резултате мерења, дискретно упозорава на опасност која прети од загађења вода на подручју Панчева.

Ако је судити по ставу Светске здравствене организације која каже да је стање нормално ако концентрација загађујућих материја у ваздуху не прелази десет одсто у односу на број обављених мерења, Панчевци немају разлога за бригу – дани великих загађења су за њима. Границу од десет одсто „пробијају“ једино мерења чађи и суспендованих честица, народски речено прашине, али не у мери која је алармантна и незабележена и у другим нашим градовима.

Интересантни су подаци који се тичу мерења присуства бензена у ваздуху који удишу Панчевци, јер се због њега својевремено дизала велика бука, усред ноћи грађане су будиле сирене које су упозоравале на хемијску опасност, па је бензен постао синоним за панчевачко аерозагађење.

Под условом да прихватимо најстрожи европски стандард који захтева да, на годишњем нивоу, дневна концентрација бензена у насељу не сме да премаши пет микрограма по кубном метру, проблема нема. Панчевачки Завод за јавно здравље измерио је на два мерна места просечну годишњу концентрацију од 2,8, односно 4,1 микрограма. Ваља подсетити да је још 2006. на та два мерна места измерена просечна концентрација бензена од 10, односно 16 микрограма.

Не разликују се много ни резултати станице за континуирано мерење загађења, која је под директним надзором градског Секретаријата за заштиту животне средине. У насељу Војловица, које је уз нафтно-хемијски комплекс, измерена је просечна годишња концентрација од три микрограма, а који километар даље – у граду 3,7 микрограма.

Све говори да је пред Панчевом нови проблем – како обезбедити да се последице дугогодишњег немара не преселе из атмосфере под земљу. Већ годинама анализа вода Дунава, Тамиша и Поњавице, махом у сезони купања, показује да су хемијске и микробиолошке карактеристике ових вода далеко од квалитета водотокова друге категорије, што је услов да се прогласе погодним за купање и рекреацију.

Још више забрињава то што је контрола квалитета подземних вода, јужно од панчевачке индустријске зоне, на дубинама од седам до 45 метара, показала да у њима има олова, цинка, бакра и још којечега другог што би дугорочно, ако се не предузму мере, могло донети Панчевцима много невоља.

М. Шашић