Стив Џобс: Мисли различито

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 28. маја – Управо обављена смена на трону технологије: Мајкрософт је место краља компјутера препустио Еплу, тријумф је једне, а нека врста пораза друге од две кључне личности информатичке ере.

Стив Џобс, оснивач и данас главни извршни директор (највише оперативно звање у америчком корпоративном систему) Епла, свакако је најзаслужнији за овај преокрет, док Бил Гејтс, оснивач Мајкрософта и његов титуларни председник који се више не меша у пословање, имају донекле сличне пословне биографије, али различите бизнис филозофије. Први је увек био загледан у будућност, док је други увек извлачио максимум од садашњости.

Џобсова каријера ипак за нијансу пружа више драмског материјала од Гејтсове. Рођен 1955. у Сан Франциску, одмах је постао усвојеник, никад не упознавши своје биолошке родитеље. Није, као ни Гејтс, завршио факултет: ни један од њих двојице, привучен зовом настајуће компјутерске револуције, није имао стрпљења за то.

Џобс је Епл је основао 1976. са пријатељем Стивом Вознијаком, по тадашњем обичају у Силицијумској долини, у једној гаражи, са почетним капиталом од 1.300 долара. Први компјутер, „епл 1”, продавали су за 666,66 долара, као комплет делова који су купци морали сами да саставе, уз приложено упутство на 16 страна, а да екран и тастатуру купе обашка.

Већ после три године, са „еплом 2” имали су продају од 300 милиона долара. Већ тада, млади Џобс тврдоглаво следи своје замисли, што га доводи у сукоб са колегама и запосленима и доноси му репутацију незгодног шефа.

Био је први који је (1983) направио компјутер који је на екрану имао сличице („иконе”) на које је требало „кликнути” још једном новотаријом, „мишом”, што је за резултат имало да рачунар почну да користе и неупућени.

Тај компјутер („лиза”) био је, међутим, прескуп, па је уследио „мекинтош”, приступачнији, али такође скупљи од пи-сија, који полако, захваљујући „клоновима” (могао је да их прави свако, а основни програм, ДОС, обезбеђивао је Гејтсов Мајкрософт) – па није ушао у масовну употребу.

Али „мекинтош” стиче своје лојалне следбенике, посебно међу уметницима, због својих напреднијих графичких могућности. То ће, захваљујући сталном инсистирању на оригиналности дизајна и напредним функцијама, остати случај до данашњег дана: да Епл стекле репутацију сличну оној коју у аутомобилској индустрији имају „мерцедес” или „бе-ем-ве”: да их свако жели, али не могу сви да их приуште.

Кад је 1983. као трећег партнера у Епл довео тадашњег председника Кока-Коле, Џобс није слутио да ће то унети неслогу која ће за исход имати да га две године касније управни одбор избаци из компаније коју је сам основао.

То прогонство као да му је омогућило да покаже свој смисао за оригиналност и амбицију да свет компјутера поведе другим путем. Направио је NeXT, компјутер који је увелико, у дизајну, могућностима (и високој цени) одскакао од тадашњег стандарда и оставио значајан траг у индустрији.

Без Џобса, Епл почетком деведесетих долази на ивицу банкрота, па врх компаније 1996. признаје грешку: откупљује NeXT за 429 милиона долара и тиме Џобса враћа у игру. Две године касније поново постаје први човек.(/slika2)

Нови успон Епла почиње 2001, када Џобс представља нешто што је додуше већ постојало: дигитални музички плејер („вокмен”), али са изузетним дизајном и функционалношћу. Био је то „ајпод” који је већ после неколико година, у садејству са „ајтјунс”, интернет продавницом песама, заувек променио музичку индустрију.

У јануару 2007. почиње још једна револуција чији је барјактар Џобс: „ајфон”, мобилни телефон са интернет везом, у савршеном дизајну, без дугмића, само са екраном преко којег се управља прстима. Управо ће „ајфон” бити покретач великог технолошког преокрета: да главни уређај информатичке ере није више на столу, већ у рукама.

Пре два месеца, Џобс, као и обично, обучен само у фармерке и црну ролку, представља „ајпед” који зачиње нови тренд „компјутерских таблица”, који је за само недељу дана продат у милион примерака, чиме је Џобс потврдио да је подједнако успешан и као визионар и као бизнисмен.

У међувремену имао је трансплантацију јетре (2001), а крајем прошле и почетком ове године шест месеци је одсуствовао лечећи ремисију рака панкреаса са којим се носи. Али му дух не посустаје, због чега се сматра једним од најинвентивнијих и најенергичнијих умова америчке технологије.

„Мисли различито”, његов је професионални слоган. Своју бизнис филозофију понекад објашњава и спортским речником: „Ја трчим тамо где ће лопта бити, а не где је била”.

Има четворо деце, једно ванбрачно.

Милан Мишић