Одговори из Србије на примедбе „Амнести интернешенела”

Србија је постигла одређени напредак у процесуирању оптужених за ратне злочине пред домаћим судовима, али болна тачка јој је и даље дискриминација мањина, тврди Организација за заштиту људских права „Амнести интернешенел”. Србија је усвојила Закон о забрани дискриминације, али је зато, како се наводи, најављивана прошлогодишња „Парада поноса” отказана. У Министарству за људска и мањинска права наводе да парада није отказана, већ да су организатори одустали.

– Србија је учинила све да мањине не буду дискриминисане. Законом о националним саветима националних мањина обезбеђено је учешће у доношењу одлука у вези са образовањем, културом, информисањем и службеном употребом језика и писама. На изборима за националне савете 436.336 припадника 16 националних мањина имаће могућност да гласају за чланове националних савета националних мањина – истиче Петар Антић, помоћник министра за људска и мањинска права.

„Амнести интернешенел” замерио је Србији и да дискриминише Роме. У извештају је посебно указано на присилно исељење становника нелегално подигнутих ромских насеља, али и на нападе на Роме, уз истицање да ниједан починилац није приведен правди. Дискриминација Рома постоји у свим облицима, при запошљавању, у образовању, здравству, каже Витомир Михајловић, председник Националног савета ромске националне мањине.

– То су спорадични случајеви, али их још има. Рома, на пример, неће да запосле у неком бољем ресторану само због боје коже. Ипак, у неким областима ситуација је никад боља. Донет је низ стратешких докумената који се баве питањима Рома и дају решења за побољшање њиховог положаја, Роми учествују у раду појединих министарстава као чланови кабинета, постоји скупштински пододбор који се бави питањима наше националне заједнице, део њих запослени су у локалној самоуправи као здравствени медијатори, координатори за националне мањине, а у школама имамо 52 ромска асистента – истиче Михајловић.

Ситуација се променила на боље од оснивања Националног савета ромске националне мањине, али неки озбиљни проблеми тек треба да се реше. Један од њих је и чињеница да је између 5.000 и 6.000 Рома „невидљиво”, односно немају никаква документа, нису уписани у матичне књиге и самим тим немају право на здравствену и социјалну заштиту. Други је питање нехигијенских насеља. Антић објашњава да је Влада Србије, на предлог Министарства за људска и мањинска права, основала Радну групу за израду плана социјалне инклузије Рома привремено настањених у неформалним насељима, која ће се бавити овим проблемом на институционалном нивоу.

– У Србији има 160 нехигијенских насеља и то је нешто што морамо решити – и ми, као Национални савет, али и људи који живе у тим насељима смо за то да нађемо друго решење, али не на начин како је то учињено приликом расељавања насеља испод моста „Газела” у Београду. Пре расељавања треба решити питање смештаја породица које живе у нехигијенским насељима. Када је рушено насеље испод „Газеле” они малтене нису могли ни своје ствари да изнесу из кућа. Нови смештај за те људе није одговарајући. Из кутије су пресељени у контејнер. Ипак, он је бољи од објеката у којима су живели – каже Михајловић.

У извештају се наводи и да се нарушавају права жена бораца за људска права, нарочито оних које указују на ратне злочине. Оне су мета претњи и напада, а власти их нису заштитиле на одговарајући начин, истиче се у овом документу. Наташа Кандић, извршна директорка Фонда за хуманитарно право, каже да јој не треба никаква заштита јер је њен избор да се бави ратним злочинима и да заступа жртве пред судовима.(/slika2)

– Претње и напади спадају у део посла оних који се баве људским правима, а карактеристика постконфликтног друштва, какво је и наше, јесте да не жели да прихвати одговорност за почињене злочине и да не признаје и не одобрава рад оних који покушавају да укажу на њих и да их расветле. Моја примедба тиче се власти која назива себе демократском, али, при том, на нас који се боримо за људска права гледа исто као и они који су осуђени за ратне злочине. Власт нам не даје подршку, не признаје нас и не поштује – у томе ја видим велики проблем – рекла је Кандићева.

„Амнести интернешенел” истиче у свом истраживању и да у Србији постоји проблем прекомерне употребе силе приликом хапшења. У МУП-у Србије јуче нису желели да прокоментаришу ову примедбу чувене организације за заштиту људских права.

Ј. Чалија