Сазрели смо и за велика дела

Од извештача „Спортског журнала“

Леоганг, 28. маја – Ко је мајстор фудбалске игре и доброг расположења у фудбалској породици Радомира Антића? Ко не одговори тачно на ово питање, могао би се прогласити тоталним непознаваоцем националног тима. Одговор је наравно – Милан – Лане Јовановић, фудбалер који је у каријери ходао ивицом амбиса и попут феникса се уздигао некако баш у време кад је Орлове преузео Радомир Антић.

За човека којег су његови пријатељи прозвали амбасадором Бајине баште у фудбалском свету, нема табу тема и питања без одговора. Спреман је да одговори на свако. У појединим тренуцима стиче се утисак да испред себе имате надареног за говоре политичара, а не фудбалера који копачком осваја свет:

Огромно је интересовање за репрезентацију Србије и овде у Аустрији, многи вас сматрају фаворитима из сенке јер сте екипа која се већ доказала против Француске и Румуније.

– Шта рећи друго, почиње мондијалска грозница. И добро сте рекли – ми смо фаворити из сенке и треба тако и да се понашамо. Радимо јако добро. Радује и ова атмосфера. Тренинзи више него пријају. Имамо све предуслове да направимо јако добра резултат.

Шта значи „добар резултат”?

– Проћи прву фазу, па ћемо после размишљати.

Јесте ли успели да се одморите и завршите приватне ствари?

– Само чињеница да сам био у окружењу породице и пријатеља говори да сам сам се у глави добро одморио. А физички и не баш, јер сам по завршетку сезоне имао императив да у најмању руку задржим форму, ако је могуће и да је унапредим. Тај раскорак је и најтежи у смислу наћи баланс – не претерати, а опет не попустити. Мислим да ми је искуство помогло и да сам на прави начин темпирао форму за почетак шрипрема.

Србија је у квалификацијама играла прилично офанзивно против свих ривала, Мондијал је међутим такмичење где немате право на грешку и где је свака вероватно дисквалификациона, како ћете наћи баланс између жеља, могућности, квалитета, амбиција?

– Није лако. Све су то елементи који сигурно утичу на крајњи резултат. Надам се опет да смо сазрели и да имамо поверење једни у друге, да се физички спремимо добро. Видећемо шта можемо, али знамо да је свака нова утакмица прича за себе. Мислим да смо направили све предуслове да остваримо добар резултат. Ако још кажем да имамо сви жељу за личном афирмацијом на тако великом такмичењу, жељу да и као тим коначно нешто озбиљно направимо, могуће је да уђемо и у историју...

У квалификацијама сте имали мотив личне афирмације, промене клубова, колико је проблематично то што више таквих аспирација нема, хоћете ли се чувати на СП, чувати ноге?

– То је неисцрпна тема за дискусије. Отвара се низ аспеката и тема за дискусују.

Отворите?

– Дефинитивно, без репрезентације ми можда и не бисмо били на овом реномираном нивоу. Мислим да је квалитет сваког човека – не заборавити ни најмању помоћ у афирмацији. Ја сам убеђен да је свако од нас појединачно репрезентацији вратио бар за сада поверење које му је указано на прави начин. Међутим, свима нама репрезентација дала је печат да смо прави играчи. Квалитет и врлина јесу – не заборавити то. У том смислу нема дилеме – играње за репрезентацију је императив који не може да се мери са клупском каријером. То је нешто испред, то није фраза – то је част и обавеза и одговорност која прија, борба за статус који остаје и после каријере која је кратка. То остаје за цео живот. У том смислу нико се овде неће коцкати са својом каријером.

Дакле, нећете се чувати?

– Не, то дефинитивно не! Међутим, ако причам о квалитету игре, то је релативно – данас је феноменално, сутра може да буде мало лошије. Зависно од противника, околности... Некад и сама жеља, потенцијал и све остало, није довољно да се направи добар резултат. Поготово на великом такмичењу где немате право на грешку. Један мали детаљ може да окрене кретање потпуно другим правцем. Али, кажем, надам се да смо и фактор среће заслужили, да ће нам бити наклоњен. Можда је стварно сазрело, можда се окреће у ваздуху да можемо да направимо нешто што не очекују људи са стране.

Народ очекује пуно.

– Наши људи увек очекују превише и оно што је нереално, али најближи сам оној констатацији да смо фаворити из сенке. Битно је то из сенке. Само из сенке. А не фаворити -  надмени, пуни самопоуздања.... Без обзира што смо били испред једне Француске, треба да признамо да смо ипак били испред бољег противника.

Кад изађете на терен пред Гану, у глави вам неће бити Ливерпула?

– Не ја заиста у овом тренутку не размишљам о клупској каријери.

Не гледате у Радомира Антића а мислите на Рафу Бенитеза?

– Не. Бенитез је будућност и искуство које тек треба да дође, надам се да ће бити јако лепо. Да не афирмишемо причу о Јовановићу и Антићу и апострофирамо однос који се не задржава на тој професионалној релацији. Људи ће то погрешно протумачити. То је понекад лепо да се осим професионалног односа створи и пријатељски. Нисмо више у доба од пре 20-30 година – кад се резоновало и радило у стилу „мрзи ме и само ме се плаши”. То више не пије воду. Причати о Антићу и правити компарацију са Бенетизеом,стварно је неумесно. Хвала Антићу на указаној шанси, ове квалификације и рад у репрезентације дале су печат на каријери, не само мени него и многим момцима овде које је он афирмисао. Мени је драго да смо му вратили на прави начин.

Вероватно су вас пријатељи и родбина послали на Мондијал са жељом да се вратите као светски првак. Шта сте им одговарали?

– По прогнозама светских кладионица ми смо сврстани на 11-12 место. Све изнад тога је велики успех. И мислим да је то реално. Осмина финала! Мислим да сам био реалан у прогнозама.

Кога видите у завршници Мондијала?

– Традиционално јаке репрезентације. Дао бих малу предност Бразилу и Шпанији.

Бора Милутиновић је једном приликом изјавио да су спортисти из Бајине баште посебног кова јер тамо имате воду, ватру и ваздух.

– За ватру не знам, за ваздух и воду знам. Видећемо. Мислим да после Милоша и Боре, никад нико није био из Баште у таквом центру пажње. Можда још Радиша Илић...

У дијаспори вас гледају као симбол српства, стално вас истичу, примећујете ли то? Прија ли вам?

– Прија ми сигурно. Нисам имао неку посебну намеру кад сам давао интервјуе. Радио сам то спонтано и из срца.

Имате ли трему, Светско првенство ипак је такмичење које се игра једном или два пута у каријери?

– Немам, лакше је играти велике утакмице.

И на СП?

– Мислим да нас неће оптеретити то што је велико такмичење. Ипак смо ми професионалци. Не размишљаш уопште о томе кад почне утакмица – закључио је Милан Јовановић.

Нема разлога да не поверујемо да ће тако и бити.