Ђоковић интервјуисао Месија

Универзалац на терену – Новак Ђоковић је одавно стекао тај статус, јер слободно време често користи  да рекет замени другом спортском опремом: голф палицом, скијама, фудбалском или рагби лоптом.

На фанатик фесту у Њујорку још једном је показао да уме да се снађе и одговори сваком изазову. Овог пута рекет је заменио микрофоном и интервјуисао је Леа Месија, као и селектора Лионела Скалонија на конференцији за медије фудбалске репрезентације Аргентине уочи финала против Шпаније на Светском првенству.

На фестивалу спорта, колекционарства и поп културе окупио се велики број познатих личности: Том Брејди, Кевин Дурант, Леброн Џејмс, Рио Фердинанд, Травис Скот... Теме разговора биле су разноврсне, а најбољи свих времена у игри са лоптицом и рекетом причао је о почецима, одрастању током НАТО бомбардовања, највећим ривалима , играчкој и животној филозофији филозофији, као и бројним анегдотама са терена и ван њега.

На старту, Ноле је упитао вршњака из Аргентине како се бори са притиском на највећој сцени:

– Као што је рекао наш тренер, почели смо да играмо фудбал са великом страшћу и сталном жељом да играмо и уживамо у томе, без обзира на то где смо, у школи, на улици или за неки од тимова из краја, баш као што смо сви почели када смо били мали. Никада нисмо размишљали о притиску, већ смо га доживљавали као нешто сасвим природно. Играли смо да бисмо уживали и такмичили се, јер смо група која воли да побеђује, али у исто време схватамо да и противник игра и да победа никада није загарантована. Још од малих ногу научио сам и схватио да се губи много чешће него што се побеђује. Верујем да ми је управо то помогло да сазрим, како као човек, тако и као фудбалер – истакао је Меси.

Кад је Ђоковић завршио са питањима, било је време да одговара, а друштво му је правио Џејмс.

– Много је емоција током меча. Мораш да схватиш шта иде лоше, а тенис је господски спорт. Микрофони су свуда, не можеш више ни да опсујеш. Псујем на српском, али последњих 20 година сви разумеју мој језик одједном. Сада добијам казне, упозорења, али то је како да изађеш ван система, како да се подигнеш изнад свега – истакао је власник 24 грен слем трофеја.

Док се Новак трудио да смањи псовке, са друге стране, Леброн се није много устручавао.

– Ми смо на терену, има доста псовки, али немамо те ситуације као у тенису. Било је неколико људи. Ја не причам толико на тај начин. Никада није до играча, него кад сам уморан од свега, онда ћу наћи некога, чак и у публици да се мотивишем, да ме неко гледа као да је лудак, само ћу да му кажем све што мислим.

Приче о непоновљивој генерацији и младим лавовима у белом спорту су увек занимљиве.

– Роџер и Рафа су имали заиста различите стилове. И ја сам се појавио као другачији. Сада, кад су Алкарас и Синер доминантне силе, њих двојица ме веома подсећају на мене. Као да играм против себе од пре 10 или 15 година. На неки начин ме боли кад то осетим на терену. Знам како да прочитам њихову игру, али питање је да ли то могу и да ли је моје тело и даље спремно за то. Све се своди на проналажење нових начина да мотивишете и инспиришете себе да будете бољи. Мислим да су ривалства добра и важна. Увек морате пронаћи некога, било у публици или на терену, ко ће вас подстаћи да будете бољи.

Осврнуо се и на учешће на Вимблдону:

– Надао сам се да бих могао да имам више дана. Изашао сам, био је чист пораз – подсетио је на елиминацију у полуфиналу од Јаника. – Пружио сам максимум, дугујем то спорту, себи, навијачима. Опоравак је важна ствар, захтева више времена.

На питање шта би променио у тенису кад је реч о правилима и систему такмичења, одговорио је:

Имамо само једну недељу у целој сезони где имамо групну фазу, све остало је нокаут. Ускоро нас очекује Ју-Ес опен. Ако имам лош дан, повраћао сам, не осећам се добро, ја губим у првој рунди и испадам. Волео бих да то видим да се промени. Морате да схватите да навијачи желе велике звезде. То је једна ствар коју бих волео. У кошарци имате читаву сезону, можете да имате пар лоших утакмице, али можете да освојите такмичење.

После толико година, не би много тога мењао у приступу:

– Сви причају да је его непријатељ, али его је нешто што смо ми и што нас је довело до овде. Кад те тело издаје, имаш проблема са мишићима, у индивидуалним спортовима кад седнеш, позовеш физиотерапеута, тада мораш да схватиш. Мораш да будеш позитиван, оптимистичан – у овом делу его има кључну улогу. Изгубио сам појам о времену после сата или два, фокусиран сам шта треба да буде урађено да би се победио меч, не размишљам да ли је касно и да ли моја деца морају на спавање. То је најбољи осећај, то је један од разлога зашто се још такмичим, због тих историјских мечева који испуњавају дете у мени.

За крај, Ноле се дотакао и повлачења:

– Осећам да могу да се такмичим на највишем нивоу. Међутим, тренутак кад ћу завршити каријеру сигурно је ближи него икада.

 Мондијалска грозница

Све је у знаку фудбала. Током Фанатик феста, Ђоковић се нашао у друштву фудбалских легенди – мексичког голмана Хорхеа Кампоса, чувеног Колумбијца Ренеа Игите и голмана Зеленортских Острва Возиње, који је једно од највећих изненађења шампионата.

Новаку није први пут да рекет остави по страни и заигра фудбал, тако је било и у Њујорку дан-два пре финала Светског првенства.

Отац – круна

Ноле издвојио највећа достигнућа на терену, али и ван њега:

– Златни слем, сва четири грен слем трофеја и златна медаља на Олимпијским играма са 37 година. Под тим условима, вероватно успех број 1. Ако не рачунам тенис, онда кад сам постао отац. Најбољи савет који сам добио је да дисциплина и константност побеђују таленат сваки дан у недељи. Такође, треба уживати у процесу, бити у тренутку. Исто тако не треба све да схватате превише озбиљно. Моја деца ме уче да будем више присутан, разигран.

За Надала паељу, за Федерера сир

После промоције трејлера у Њујорку, Ноле је није крио да се не сналази бас најбоље у кухињи. На питање шта би припремио највећим ривалима од кулинарских специјалитета, одговорио је:

– За Надала паељу, а за господина Федерера ракле сир.

Српски ас је издвојио Шпанца као један од играча са којим је имао највише мука на терену:

– Тај човек се зове Надал!

Новак о одрастању и сазревању током бомбардовања:

Није било друге опције осим успеха. На муци је познају јунаци. Ђоковић је увек био поносан на уводне кораке у тенису:

– Одрастао сам у држави која је била у рату, током 1990, а и није било тениске традиције. Ми смо спорија земља од САД, али имамо врло успешне спортисте, посебно у кошарци која је вероватно национални спорт. Тенис никада није био спорт на ком би родитељи уписивали децу, био је скуп, посебно у то време. Нико није долазио, није било новца. Било је врло изазовно. Било је то незаборавно и драгоцено искуство за мене и послужило је као добра одскочна даска за све што сам касније постигао.

Сазрео је и ојачао у тешким и изазовним условима:

– Одатле долази и самопоуздање, Није било друге опције осим успеха. Имао сам 12 година и тата је сео и рекао да имамо десет долара. Морао сам да одрастем пре времена, да преузмем одговорност, да постанем више озбиљан. Дао сам себи обећање да ћу све вратити што је мој отац у мене инвестирао и да ћу пружити бољи живот мојој браћи. Околности су ме довеле да имам овакав фокус.

Од првог дана имао је огромну љубав према тенису:

– Имао сам четири или пет година, био некакав знак судбине. Нико у породици није играо тенис. Због тешких времена у прошлости, имате тај осећај поноса кад и представљате не само себе, већ и своју земљу. Где год да одете, носите српску заставу на раменима. Недостаје ми тимски формат, имамо Дејвис куп, то је највећи екипни турнир. Волим кад играм у дублу. Саветовање тренера би требало да буде дозвољен на самом терену, заговорник сам тога. Људи се повезују са заједницама, са тимовима. Е. Д.