Нека боља прошлост

Јубиларни, 30. фестивал филмског сценарија свечано ће бити отворен вечерас на Летњој позорници у Врњачкој Бањи, а до 16. августа, у четири програма, биће приказано 30 остварења.

У такмичарском програму за једну од четири награде надметаће се седам сценарија и, по њима реализовани, филмови: "Сутра ујутро" Милене Марковић у режији Олега Новковића, "Кројачева тајна" сценаристе и редитеља Милоша Аврамовића, "Синовци" по сценарију и у режији Синише Ковачевића, "Шејтанов ратник" Стевана Филиповића чији су сценарио потписали Наташа Врањеш, Марко Мрђеновић и редитељ, "Потера за Срећ(к)ом" Војислава Жанетића у режији Милорада Милинковића, "Апориа" сценаристе и редитеља Ариса Мосесијана и "Седам и по" по сценарију и у режији Мирослава Момчиловића.

Жири овогодишњег фестивала радиће у саставу: Александар Давић, сценариста и редитељ, Ђорђе Милосављевић, сценариста и редитељ, Миомир Стаменковић, редитељ, Раденко Ранковић, редовни професор ФДУ из Београда, и Владан Матијевић, књижевник.

У програму студентских филмова биће приказано девет радова студената Факултета драмских уметности и Академије уметности "Браћа Карић", а у програму "Исток је тамо" шест остварења са фестивала "Go East" из Визбадена, који репрезентују селекцију овог фестивала посвећеног источноевропском филму.

У програму "Боља прошлост: Historia magistra vitae est", посвећеном јубилеју Фестивала, биће приказано пет филмова из пет бивших СФРЈ република: македонски "Исправи се, Делфина" Александра Ђурчинова, босански "Љубав и бијес" Бакира Тановића, хрватски "Човјек кога треба убити" Вељка Булајића, словеначки "Довиђења у следећем рату" Живојина Павловића и црногорски "Чудо невиђено" Живка Николића.

Тема традиционалног симпозијума чији је модератор Динко Туцаковић посвећена је јубилеју Фестивала, и насловљена "Мислити, расправљати и писати о филму". На ту тему разговараће двадесетак учесника који ће трагати и за утврђивањем значаја и домета ове јединствене филмске трибине која траје три деценије.

– Ако би било претенциозно рећи да је симпозијум Фестивала у Врњачкој Бањи најозбиљнија трибина и Округли сто о филму код нас, онда је сасвим примерено тврдити да је најдуговечнија и "најупорнија" манифестација овакве врсте. Ни у најтежим данима, када није било ни филмова ни новца, она није довођена у питање и увек су неки озбиљни људи на њој промишљали значајна кинематографска питања. Из тога су се, свакако, изродили додатни квалитет, помак и у теоретском и у практичном смислу. То докле смо "добацили" покушаћемо да одгонетнемо управо на овогодишњем јубиларном симпозијуму чија је тема омеђена Вашим питањем – који су домети симпозијума – каже нам Милан Никодијевић, директор Фестивала филмског сценарија.

Летња школа филмске драматургије "Слободан Стојановић" окупиће по једанаести пут студенте овдашњих уметничких академија, који ће на синопсисима и тритментима радити са Срђаном Кољевићем. Четврту годину заредом, у радионици филмске критике млади критичари ће своје ставове сучељавати са ставовима старијих колега из земље и земаља из окружења, као и са филмским критичарима из Немачке.

Све ове године, Фестивал филмског сценарија је успевао да се избори са тешкоћама и проблемима друштва и економије у којима егзистира; проналазећи увек неки нестварни механизам којим би био финансијски изведен до краја, Фестивал у Врњачкој Бањи одговарао је на ударе егзистенцијалне и тржишне политике.

– Постоји она стара прича о механичару и вишку делова после поправке камиона који, упркос томе, ради. С том разликом што код Фестивала постоји мањак, а он функционише као да је све на свом месту. Као и готово свих претходних година, финансијска конструкција је ноћна мора. Средства која су издвојили локална самоуправа и ресорно Министарство културе нису довољна за фестивал који има пет програма, две радионице, симпозијум, сарадњу са фестивалима у иностранству... Такозвани спонзори су посебна прича. Што би рекао Радован Трећи – "Ко ј..е културу", а Фестивал функционише и одржава се на доброј вољи неколицине људи, као да је то нешто само њихово, не дај боже, приватно. После свих ових година проведених у култури Врњачке Бање која је годинама, па и сада, важила за једну од значајнијих дестинација на културној мапи Србије, могу да говорим о перманентном симулакруму. Хоћу да кажем како смо сасвим свесно, желећи најбоље Врњцима и бивајући заљубљеници у то што радимо, направили идеалну слику о нечему што никада није имало праву, претежно финансијску подршку оних који су се тим поводом питали. Мада ће они, сигурно, рећи супротно, али то је већ ствар вештине и, углавном, политичког маркетинга – истиче Никодијевић који већ годинама сваког августа покушава да недовољним финансијским средствима оствари најбоље, у чему и успева.

Јубилеј једног фестивала је време резимирања резултата, али и погледа у будућност и суочавања са истом. То је и прилика да се размишља и о могућем проширивању фестивала, укрупњавању или интернационализацији.

– Ненад Богдановић, градоначелник Београда, на отварању 35. фестивала у Сопоту храбро је најавио да ће то од идуће године бити национални фестивал. Како је то место, за које смо и ми помало заинтересовани, већ заузето волео бих да се председник Врњачке Бање огласи данас на отварању и каже како ће 31. фестивал сценарија бити и Први међународни фестивал филмског сценарија. Јер, њих готово да нема у свету. Ако декларативно хоћемо европску Врњачку Бању, онда јој један, за почетак макар и регионални, фестивал дође као нешто подразумевајуће – опомиње Никодијевић.

--------------------------------------------------------------------------

Неприхватљиви услови продуцената

У такмичарском програму овогодишњег Фестивала сценарија у Врњачкој Бањи не учествују филмови "Караула" Рајка Грлића и "Ивкова слава" и "Где цвета лимун жут" Здравка Шотре.

– Сценариста "Карауле" је страни држављанин, што према Статуту фестивала искључује учешће овог филма у конкуренцији. Желели смо да га прикажемо изван конкуренције, као и "Ивкову славу" Здравка Шотре, али су они изостали због неприхватљивих услова продуцената који су тражили да најамнина по филму буде 1.500 евра. Иако има и играних делова, "Где цвета лимун жут" је документарни филм, продукцијски несвакидашњи за наше услове, што тема коју обрађује и завређује. Но, као такав био би потпуно инцидентан у конкуренцији других играних филмова на фестивалу – објашњава Никодијевић.