Сиртаки уместо Моравца

Криза у Грчкој покренула је дебату о могућности њеног проширења на Србију. Већина се више-мање сагласила да је искључиви разлог њеног настанка лењост и превелика потрошња грчког народа и државе. Ретки су загребали површину описујући фаталну спрегу између мађионичара са Волстрита и корумпиране грчке владе. Олако се прешло преко чињенице да је банкарски гигант ,,Голдман Сакс” још 2001. омогућио властима у Атини да помоћу софистицираних финансијских шпекулација позајме огромне своте новца и да све то вешто оперу кроз књиге, како би Грчка убрзо затим била несметано примљена у еврозону. Каснији проблеми у које је земља запала, били су савршени услов за велики број мешетара да профитирају помоћу малверзација са државним обвезницама и ЦДС – осигурањима од невраћеног дуга. Све ово остало би на нивоу теорије завере да Немачка није на свом тлу забранила ову врсту ,,кладионице”, оптужујући поједине хеџ фондове за изазивање грчке кризе, што је изазвало бројне несугласице широм Европске уније. Део наших стручњака је само скромно прокоментарисао да тако нешто није могуће у Србији, јер се мали број њених државних обвезница налази у оптицају на тржишту.

Ускоро је деманти стигао и у листу ,,Политика”, у тексту ,,Буџет крпе и дугорочне државне обвезнице” (објављен 21. маја), у коме је пренета вест да наша влада има намеру да започне са издавањем дугорочних хартија од вредности ради покривања сопствених дугова, што је у тексту потврдио и директор Управе за јавни дуг Бранислав Тончић. Та вест се потпуно уклапа у оно на шта већ недељама покушавам да упозорим јавност, а тиче се нацрта закона о изменама и допунама закона о јавном дугу Србије. Овај законски предлог, чије је усвајање најављено за јул ове године, управо представља могућност да грчки сценарио доживи своју репризу у Србији, јер ће довести до новог задуживања, а даће се прилика шпекулантима да се по жељи поиграју са нашим државним обвезницама. У кратким цртама, убудуће ће постојати могућност да се издавање дугорочних државних хартија од вредности РС, поред Народне банке и Централног регистра хартија од вредности, повери и другим банкама и брокерским друштвима. Ово ће довести до тога да ће наше државне обвезнице ускоро можда издавати и стране банке и друге финансијске институције. Даље је предвиђено да се вођење евиденције и отплата јавног дуга Србије може препустити и приватним (домаћим и страним) банкама што је до сада било једино могуће да обавља Народна банка. Бришу се, такође, све раније казнене одредбе које су биле прописане за случај употребе поверљивих информација приликом куповине државних хартија, договарања са другим учесницима у циљу утицаја на њихову цену и неиспуњења других обавеза у вези са куповином. Осим тога, изменама закона биће омогућено Влади Србије да одлучује о појединачним уговорима о дугорочном задуживању и емитовању државних хартија од вредности по том основу, иако је до сада одлука о дугорочном задуживању била у искључивој надлежности Народне скупштине.

Остаје нејасно зашто се овакав закон доноси у Србији, и то у тренутку када цела Европа покушава да ограничи сумњиве операције са државним обвезницама. Зар нам грчки случај прикривања задужености од стране ,,Голдман Сакса” није довољно упозорење да евиденцију и отплаћивање сопственог јавног дуга не препуштамо приватним банкама? Економисти широм света критикују државе које допуштају да њихове хартије од вредности издају недржавни субјекти, јер то угрожава финансијску сувереност једне земље. Још мање је логично да се укину све санкције за коришћења поверљивих информација и договарања ради утицања на цену државних хартија! Тиме се управо омогућавају ,,казино спекулације”, које је укинула једна Немачка, а по свему судећи тим путем ће поћи и већина других европских држава. Једино логично јесте да је власт у Србији припремила овакав законски текст пре него што су сви постали свесни шта се заиста дешава. Плаши ме, међутим, изјава директора Управе за јавни дуг, који и даље најављује намеру да се издавање државних хартија од вредности препусти страним банкама и у том циљу најављује поменуте законске измене. Очигледна намера непродуктивне владе је да се још више задужи и при том избегне да се о томе води парламентарна расправа, а о катастрофалним последицама ће се водити рачуна тек након следећих избора. Србија ионако није суверена да сама одлучује, па је сасвим могуће да се ради о нарученом закону, посебно што је још један у низу израђених под покровитељством УСАИД-а. С њим у пакету иде и најављена измена закона о банкама, која ће овластити државу да парама пореских обвезника спасава приватне банке које евентуално западну у финансијске проблеме. Колико је само лицемерно донети један такав закон, када пре десет година нисте желели да спасавате четири велике државне банке, за које се на крају установило да и нису толико дужне колико су нас у то ,,демократе” уверавале. Народ Србије треба да буде свестан да је после хиперинфлације, изношења милијарди на Кипар, Језде и Дафине, могућ и ,,грчки сиртаки”, тако да се не зачуди ако му неко сутра каже да је дужан к’о Грчка.

*Члан групе ,,Београдски синдикат”