Еманципација сведена на карикатуру

За­што ће и да ли ће Ке­ри Бред­шо, иако у срећ­ном бра­ку, пре­ва­ри­ти Звер­ку и то са бив­шом љу­ба­вљу Еј­да­ном, пу­бли­ка ће са­зна­ти у фил­му „Секс и град 2” ко­ји ће, по­сле ве­че­ра­шње бе­о­град­ске пре­ми­је­ре у „Са­ва цен­тру”, од 3. ју­на би­ти при­ка­зи­ван у до­ма­ћим би­о­ско­пи­ма. Дру­ги део филм­ског се­ри­ја­ла о че­ти­ри Њу­јор­чан­ке (Ке­ри, Ми­ран­да, Са­ман­та и Шар­ло­та) и њи­хо­вим емо­тив­ним про­бле­ми­ма на­сла­ња се на гле­да­ну се­ри­ју и филм, ко­је аме­рич­ки те­о­ре­ти­ча­ри сма­тра­ју ко­ра­ком на­пред у про­дук­ци­ји ТВ про­гра­ма.

До­ма­ћи те­о­ре­ти­ча­ри фил­ма и ме­ди­ја, есте­ти­ча­ри, дра­ма­тур­зи и сце­на­ри­сти има­ју раз­ли­чи­те по­гле­де на фе­но­мен се­ри­је „Секс и град”.

На пи­та­ње шта је но­во до­не­ла по­пу­лар­на се­ри­ја, па ти­ме и фил­мо­ви, сце­на­рист­ки­ња др Ма­ја Волк ка­же: 

– „Секс и град” је по­ну­дио опу­ште­ност и сло­бо­ду са­мо­стал­них не­ин­хи­би­ра­них сре­до­веч­них же­на ко­је с ла­ко­ћом при­хва­та­ју сва­ког но­вог по­тен­ци­јал­но пра­вог му­шкар­ца уз сло­бод­ни ко­мен­тар.Та мо­гућ­ност ко­мен­та­ра и ви­ђе­ње му­шка­ра­ца из жен­ског угла до­не­ла је ону пре­ко по­треб­ну жи­вах­ност и му­шкар­ци­ма по­ру­ши­ло древ­не пред­ста­ве о то­ме шта се же­на­ма до­па­да.
Фи­ло­зоф­ки­ња ме­ди­ја и есте­ти­чар­ка проф. др Див­на Вук­са­но­вић сма­тра да је „те­ма­ти­за­ци­ја од­но­са гра­да и раз­ли­чи­тих ма­ни­фе­ста­ци­ја жен­ске сек­су­ал­но­сти оно но­во што је по­ну­ђе­но у овом се­риј­ском про­гра­му”.

– По пр­ви пут сек­су­ал­ност са­вре­ме­ног до­ба раз­ма­тра­на је у кон­тек­сту чи­та­ња ме­га­ло­по­ли­са и обрат­но. Жен­ска сек­су­ал­ност је до­ве­де­на у те­сну ре­ла­ци­ју са по­тро­шњом, што ни­је но­во, али је у се­ри­ји би­ло при­ка­за­но на вр­ло упе­ча­тљив и тен­ден­ци­о­зан на­чин. Јер, ако се за­не­ма­ри сце­на­рио, се­ри­ја функ­ци­о­ни­ше као не­пре­глед­на мод­на пи­ста ску­по­це­них та­шни, ци­пе­ла, одев­них пред­ме­та и упа­дљи­вих мод­них де­та­ља, као нај­за­во­дљи­ви­ји, бле­шта­ви тр­жни цен­тар.     

До­цент бе­о­град­ског ФДУ др Алек­сан­дар С. Јан­ко­вић, ис­ти­че да је реч о „сно­бов­ској ТВ се­ри­јиу ко­јој бо­га­ти пла­чу и има­ју де­ти­ња­сте про­бле­ме и у зре­лим го­ди­на­ма, али се до­бро за­ба­вља­ју”

–С об­зи­ром да је це­ло­куп­на фе­ми­ни­стич­ка те­о­ри­ја фил­ма на­ста­ла на то­ме да филм по­сто­ји ис­кљу­чи­во из му­шке пер­спек­ти­ве, „Секс и град”успе­шно је спо­јио Џејн Остин и Џе­ки Ко­линс са ми­ле­ни­јум­ском кри­зом. На по­чет­ку смо до­би­ли не­си­гур­ну и рас­пли­ну­ту се­ри­ју а ка­сни­је са све ја­чим на­ра­ти­вом и ка­рак­те­ри­за­ци­јом – оце­њу­је Јан­ко­вић ко­ји ве­ли­ку по­пу­лар­но­сти се­ри­је оправ­да­ва „жен­ским ру­ко­пи­сом”.

– „Секс и град” је тре­ба­ло да бу­де ма­ла ин­тро­верт­на се­ри­ја за де­вој­ке из аме­рич­ких гра­до­ва, а до­би­ли смо гло­бал­ни фе­но­мен – оце­њу­је Јан­ко­вић, а Ма­ја Волк ис­ти­че „му­дар дра­ма­тур­шки кон­цепт, јер сва­ка же­на мо­же да се пре­по­зна у не­ком од по­ну­ђе­них ар­хе­ти­по­ва – мај­ка, кур­ва, ро­ман­тич­на ду­ша...”. Она до­да­је да је по­пу­лар­но­сти се­ри­је до­при­нео „но­ви угао гле­да­ња на жен­ско-му­шке од­но­се, кр­ше­ње та­буа, нео­п­те­ре­ће­на жен­ска сек­су­ал­ност, ху­мор и љу­бав пре­ма јед­ном гра­ду”.

Ме­ђу­тим, сце­на­рист­ки­ња Вла­ди­сла­ва Вој­но­вић сма­тра да је успе­ху се­ри­је до­при­нео са­мо и је­ди­но њен ди­зајн.

– Све је то ле­по за око, а рад­ња не сме­та раз­гле­да­њу ха­љи­на и ци­пе­ла и тој стра­сти пре­ма ста­ту­сно-сек­су­ал­ном до­те­ри­ва­њу – ка­же Вој­но­вић, док Див­на Вук­са­но­вић сма­тра да је се­ри­ја сва­ким ка­дром по­твр­ђи­ва­ла вла­да­ју­ће тр­жи­шне, нео­ли­бе­рал­не вред­но­сти ко­је сто­је у осно­ви до­ми­нант­ног, а мо­жда и је­ди­ног вред­но­сног си­сте­ма ко­ји жи­ви­мо.

–Ње­на основ­на по­ру­ка је: за­ба­ви се, ужи­вај и тро­ши. По­тро­шња је ов­де не­по­сред­но по­ве­за­на са сек­су­ал­но­шћу, ко­ја је де­ху­ма­ни­зо­ва­на и све­де­на на фри­вол­ност, бр­зи­ну и ла­ку за­ба­ву. Од кон­зу­ме­на­та се­ри­је се оче­ки­ва­ло исто, да се на бр­зи­ну за­ба­ве, и ужи­ва­ју у ску­пим, а за­пра­во јеф­ти­ним сен­за­ци­ја­ма. При­ка­зи­ва­ње жен­ске сек­су­ал­но­сти ов­де је по­слу­жи­ло као ма­мац, да би се про­гу­та­ла по­тро­шач­ка при­ча.  
Јан­ко­вић, про­фе­сор Поп кул­ту­ре на ФДУ, сма­тра да су „фил­мо­ви ре­гре­си­ја у од­но­су на се­ри­ју” и не сла­же се са по­је­ди­ним аме­рич­ким те­о­ре­ти­ча­ри­ма ко­ји твр­де да је фе­но­мен „Секс и град” осло­бо­дио же­не.

–Ни­је би­ло пла­на да ће „Секс и град” осло­бо­ди­ти же­не све­та, као што ни Ор­сон Велс ни­је раз­ми­шљао да сни­ма нај­бо­љи филм на све­ту ка­да је ра­дио „Гра­ђа­ни­на Кеј­на” – ка­же Јан­ко­вић, а Ма­ја Волк ис­ти­че:

– Се­ри­ја је шо­ки­ра­ла му­шки род. Му­шкар­ци ге­не­рал­но мр­зе ову се­ри­ју јер се у њој осе­ћа­ју као објек­ти – ка­же Ма­ја Волк, док је Вла­ди­сла­ва Вој­но­вић ра­ди­кал­ни­ја у по­гле­ду „осло­ба­ђа­ња да­ма”:

–Ми­слим да со­ап-се­ри­ја ни­је сред­ство за осло­ба­ђа­ње, не­го за со­лид­ни­је тр­пље­ње.
Див­на Вук­са­но­вић за­кљу­чу­је да је „се­ри­ја, у по­гле­ду ре­пре­зен­то­ва­ња жен­ске, а и сва­ке дру­ге, еман­ци­па­ци­је пот­пу­ни про­ма­шај, јер је про­из­ве­де­на на осно­ви јед­ног, вред­но­сно гле­да­но, ре­ла­тив­но при­кри­ве­ног кон­зер­ва­ти­ви­зма” и до­да­је:

–Сек­су­ал­на, као и дру­ги об­ли­ци еман­ци­па­ци­је, ов­де су све­де­ни на вла­сти­ту ка­ри­ка­ту­ру и при­сил­ну по­тро­шњу, с пу­ри­тан­ском по­ен­том да је нај­ва­жни­је срећ­но и бо­га­то се уда­ти, док сва­ко од­сту­па­ње од тог кли­шеа, при­ме­ра ра­ди, у слу­ча­ју про­ми­ску­и­тет­ног ли­ка Са­ман­те, сим­бо­лич­ки тре­ба ка­зни­ти кар­ци­но­мом.
Без об­зи­ра на опреч­на ми­шље­ња, раз­от­кри­ва­ју­ћи не­у­о­би­ча­је­не обра­сце по­на­ша­ња и сек­су­ал­не на­ви­ке бо­га­тих и успе­шних жи­тељ­ки Мен­хет­на, но­ви­нар­ка Кен­дис Бу­шнел ство­ри­ла је хро­ни­ку дру­штва ко­је има све, али у ко­јем ипак ни­ко ни­је за­до­во­љан. Ко­лум­на, књи­га, се­ри­ја, а са­да и фил­мо­ви „Секс и град”, исто­вре­ме­но су са­пун­ска опе­ра, со­ци­о­ло­шка сту­ди­ја, трач и убр­за­ни курс за­во­ђе­ња. И но­ви филм, да­ме ће ра­до гле­да­ти, а му­шкар­ци­ма оста­је да их пра­те у том ужит­ку или, про­сто, да се по­све­те Свет­ском шам­пи­о­на­ту у фуд­ба­лу!

Иван Аран­ђе­ло­вић

---------------------------------------------------

Од ко­лум­не до хи­та

Пре ТВ се­ри­је и пр­вог фил­ма, „Секс и град” је би­ла са­мо се­ри­ја тек­сто­ва Кен­дис Бу­шнел у ли­сту „TheNewYorkOb­ser­ver”. Бу­шнел је са­бра­ла тек­сто­ве у књи­гу ко­ја је по­ста­ла бест­се­лер чим је об­ја­вље­на 1996. го­ди­не. У ко­лум­ни о сек­су­ал­ној по­ли­ти­ци у њу­јор­шком дру­штве­ном кре­му про­ду­цен­ти су пре­по­зна­ли по­тен­ци­јал – у про­дук­ци­ји ком­па­ни­је ХБО се­ри­ја „Секс и град”пре­ми­јер­но је еми­то­ва­на 1998, има­ла је шест се­зо­на и ви­со­ке реј­тин­ге гле­да­но­сти. Већ по­сле дру­ге се­зо­не, се­ри­ја је по­ста­ла хит о ко­јем су сви при­ча­ли. Оства­ри­ла је 50 но­ми­на­ци­ја за на­гра­ду „Еми”, а осво­ји­ла се­дам и 24 но­ми­на­ци­је за „Злат­ни гло­бус”, осво­јив­ши осам.