Нов пут до бирача

На ло­кал­ним из­бо­ри­ма у Бо­ру Г17 плус не­ће ле­пи­ти пла­ка­те већ ће тај но­вац уло­жи­ти у ин­тер­нет кам­па­њу. Ово је от­крио То­ми­слав Дам­ња­но­вић ко­ји већ де­сет го­ди­на во­ди из­бо­ре у стран­ци. Он ка­же да је Ин­тер­нет јеф­тин и де­ло­тво­ран, ма­да сви ви­ше во­де ра­чу­на о пла­ка­ти­ма и дру­гим ма­те­ри­ја­ли­ма.

На кон­фе­рен­ци­ји „По­ли­тич­ке кам­па­ње на Ин­тер­не­ту – нов пут до би­ра­ча”, у ор­га­ни­за­ци­ји Цен­тра мо­дер­них ве­шти­на и Фон­да­ци­је „Фри­дрих Ебарт”, Дра­га­на Ђер­ма­но­вић, кон­сул­тант­ки­ња у обла­сти кор­по­ра­тив­них од­но­са с јав­но­шћу, из­не­ла је по­да­так да у бе­о­град­ској оп­шти­ни Во­ждо­вац има 150.000 би­ра­ча и 80.000 отво­ре­них на­ло­га на Феј­сбу­ку, а ни­јед­на стран­ка то ни­је ко­ри­сти­ла на из­бо­ри­ма. „У Ср­би­ји има 3.300.000 ко­ри­сни­ка Ин­тер­не­та, 2.026.000 на­ло­га за Феј­сбук и 60.000 бло­го­ва. Чак 94,8 од­сто сту­де­на­та и 94,5 од­сто пред­у­зе­ћа ко­ри­сти Ин­тер­нет.

Ме­ђу­тим, Ин­тер­нет ко­ри­сте углав­ном пар­ла­мен­тар­не стран­ке ко­је има­ју веб сај­то­ве и про­фи­ле на Феј­сбу­ку, али не ажу­ри­ра­ју ин­фор­ма­ци­је. ДС и Г17 плус на Ју тју­бу и бло­гу ни­су гра­ђа­ни­ма омо­гу­ћи­ли да оста­ве ко­мен­тар”, ка­же она.

Ђер­ма­но­ви­ће­ва је као до­бар при­мер на­ве­ла Гор­да­ну Чо­мић, пот­пред­сед­ни­цу скуп­шти­не, ко­ја је већ че­ти­ри го­ди­не аутор­ка бло­га на „Жен­ској по­ли­тич­кој мре­жи” где пи­ше али и од­го­ва­ра на не­до­у­ми­це гра­ђа­на, а има и на­лог на Феј­сбу­ку. По­ред ње са­мо још два по­сла­ни­ка има­ју лич­не пре­зен­та­ци­је на Ин­тер­не­ту, а мо­же се ре­ћи да је ЛДП та­ко по­чео сво­је ак­тив­но­сти као стран­ка и да и да­ље ак­тив­но ра­де на дво­смер­ној ко­му­ни­ка­ци­ји.

Гост из Хр­ват­ске Кру­но­слав Ви­дић, са­вет­ник и ме­на­џер на из­бо­ри­ма, об­ја­снио је да је за овај по­ду­хват по­треб­но око две го­ди­не, али да је ва­жно да пар­ти­је бу­ду спрем­не на не­по­сред­ност и аутен­тич­ност што је ва­жно за он­лајн ко­му­ни­ка­ци­ју. „По­треб­но је да стран­ке пр­во утвр­де ци­ље­ве и да на­пра­ве стра­те­ги­ју на осно­ву ко­је ће иза­бра­ти ала­те – Феј­сбук, тви­те­ре, блог. У Хр­ват­ској је сва­ке го­ди­не 40.000 мла­дих љу­ди ви­ше ко­ји­ма је Ин­тер­нет са­став­ни део жи­во­та и за­то је он ва­жан и за стран­ке.” Ње­гов ко­ле­га Мар­ко Ра­кар ка­же да Ин­тер­нет мо­жда не­ће до­не­ти гла­со­ве стран­ци или кан­ди­да­ту, али да су на по­след­њим из­бо­ри­ма у Хр­ват­ској не­ки кан­ди­да­ти ло­ше про­шли јер су на не­ким сај­то­ви­ма зду­шно ра­ди­ли про­тив њих.

Да све стран­ке још ни­су овла­да­ле он­лајн ко­му­ни­ка­ци­јом, и да ни гра­ђа­ни не­ма­ју на­ви­ку да пра­те из­бор­ну кам­па­њу на но­вим ме­ди­ји­ма, по­ка­зао је при­мер ко­ји је из­не­ла Ве­сна Мар­ја­но­вић из ДС-а. „На по­след­њим из­бо­ри­ма у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји по­бе­ду су од­не­ли тра­ди­ци­о­нал­ни ме­ди­ји, пре све­га ТВ, јер 79 од­сто гра­ђа­на ни­је при­ме­ти­ло кам­па­њу на но­вим ме­ди­ји­ма. Ми по­др­жа­ва­мо кам­па­њу на Ин­тер­не­ту, јер је по­треб­но ма­ло нов­ца, ко­ли­ко смо ми уло­жи­ли у рад мла­дих љу­ди за њи­хо­ве хо­но­ра­ре. Наш ви­ше­го­ди­шњи про­је­кат ’Ср­би­ја 2020. ду­го­роч­ни план’ би­ће пред­ста­вљен пре­ко Ин­тер­не­та и гра­ђа­ни ће мо­ћи да да­ју ко­мен­та­ре”, ре­кла је она.

У Швед­ској се оти­шло нај­да­ље па бло­ге­ри до­би­ја­ју исти ма­те­ри­јал као и но­ви­на­ри од стра­на­ка. На­та­ли Си­ал ка­же да је Ју тјуб по­све­ћен гла­са­чи­ма а Феј­сбук рад­ни­ци­ма у кам­па­њи. „У кам­па­њи мо­же­те да да­те но­вац, по­кло­не или да бу­де­те бло­гер.” У Швед­ској сва­ки дру­ги гра­ђа­нин има Феј­сбук на­лог и то је глав­ни дру­штве­ни ка­нал за ди­ја­лог, а стран­ке ко­је не­ма­ју ка­па­ци­те­те мо­гу да се ре­кла­ми­ра­ју.

Се­ба­сти­јан Рај­хел, из не­мач­ке Со­ци­јал­де­мо­крат­ске пар­ти­је, ка­же да је код њих Ин­тер­нет ору­ђе за кам­па­њу ко­јим се ша­ље ин­фор­ма­ци­ја и до­би­ја по­врат­на. „Он­лајн ме­ди­ји зах­те­ва­ју ви­ше вре­ме­на за кам­па­њу, али је за­то је мо­же­те по­че­ти мно­го ра­ни­је. Ми смо кам­па­њу во­ди­ли и пре­ко мо­бил­них те­ле­фо­на”, до­да­је он.

Адам Да­ста­гир из Ве­ли­ке Бри­та­ни­је ка­же да су из­бо­ри Ла­бу­ри­стич­ке стран­ке има­ли ма­ло за­јед­нич­ког с прет­ход­ним, ка­да Феј­сбук и Тви­тер ни­су по­сто­ја­ли а Ју тјуб је ра­дио три ме­се­ца. „Но­ви ме­ди­ји омо­гу­ћа­ва­ју ди­рект­ну ко­му­ни­ка­ци­ју с љу­ди­ма. По­што смо има­ли не­при­ја­тељ­ски на­стро­је­не ме­ди­је и мно­го нео­д­луч­них гла­са­ча од­лу­чи­ли смо да из­бо­ри бу­ду за­сно­ва­ни на раз­го­во­ри­ма с љу­ди­ма, што Ин­тер­нет омо­гу­ћа­ва. Та­ко се мо­же раз­го­ва­ра­ти и с ми­ни­стром. Је­ди­на ло­ша стра­на је би­ла што не­ки љу­ди не во­ле да се иден­ти­фи­ку­ју.”

И. Аној­чић