Ракетни кишобран

Специјално за "Политику"
ПРАГ, 11. августа – Чешки министар спољних послова Цирил Свобода изјавио је да је "скоро сасвим извесно" да ће Сједињене Америчке Државе затражити од Чешке да се укључи у програм антиракетне одбране мада "није још сигурно какав ће бити обим тог укључења". "Може се радити о постављању радара али и градњи читаве базе са стотинама војника и више десетина ракета. То је веома вероватно", прецизирао је шеф чешке дипломатије у једној дебатној емисији на националној телевизији.

У Чешкој је недавно боравио тим америчких специјалиста који је испитивао могуће локације за америчку антиракетну базу која треба да се постави у средњој Европи. Тим је пре тога био у Пољској, а могућност да се база постави у Мађарској је у међувремену отпала тако да су за локацију остале само две кандидатске земље.

Американцима би наводно у ове сврхе највише одговарао војни полигон Либава, код Оломоуца у средњој Моравској. Званични резултати ове мисије биће саопштени до краја овог месеца.

Свобода је потврдио да су још пре избора, који су за чешки парламент одржани почетком јуна, владе САД и Чешке размотриле техничке аспекте могуће базе. Сви документи о томе су, међутим, били у строгој тајности и тек сада отварају се могућности да буду саопштени јавности.

Према недавној анкети агенције Медиан, убедљива већина Чеха (83 одсто) против је тога да се у њиховој земљи постави ова база. Донедавни председник парламента, социјалдемократа Лубомир Заоралек, изјавио је да има ограде према овој бази и да се ради о "соло акцији САД без учешћа НАТО". Он се сложио са Свободом и кандидатом за новог шефа дипломатије Александром Вондром да би одлуци о лоцирању базе морала да претходи широка јавна расправа. Пре тога више пута су у јавности изношена мишљења да би о бази требало да се распише референдум.

САД су се обратиле савезничким земљама у средњој Европи ради постављања "ракетног кишобрана" због тога што систем постављен над САД није довољан да би заштитио савезнике у Европи од изненадног ракетног напада. Смисао тзв. антиракете јесте да уништи непријатељску ракету док је још високо у ваздуху, пре него што падне на циљ. Земље у региону би тиме наводно биле потпуно заштићене, као и САД. Сличан, шири систем за све земље чланице намерава да постави НАТО али је та ствар тек у фази припрема.

Американци су још у мају, како сазнају чешке "Хосподаржске новини", утврдили да би, према положају Чешке, техничким параметрима и инфраструктури ова земља више одговарала за локацију базе него Пољска. Но, о томе ће сигурно одлучивати и политички критерији, пре свега јак отпор према бази у Чешкој, не само у народу већ и великом делу политичких снага, и привилеговани амерички односи с Пољском, која је најважнији амерички савезник у такозваној новој Европи. Да ће одлука зависити од низа фактора, потврдио је и амерички амбасадор у Чешкој Вилиам Кабанис који је, реагујући на изјаву Свободе, истакао да је до одлуке о локацији базе још далеко и да је одлучивање о томе веома сложено. Према тврђењима "Хосподаржским новинама", база би имала површину од три квадратна километра, радар би опслуживало око 100 специјалиста, а противракетно постројење око 300 људи, то јест укупно око 500 Американаца би било у бази што је много мање од спекулација у јавности с "хиљадама америчких војника" од којих би било и неке економске користи. У подземним силосима би било десетак "антиракета" које не би имале главе с експлозивом него би ракете нападача уништавале кинетичком енергијом на висини од неколико десетина километара над земљом.