Тражим где је море плавље

На послу не мора да буде у осам ујутру, али ако се први пробуди радо ће ставити кафу или чај док остали не устану. Потом следи договор где ће се тог дана једрити. Ако гостима вода негде није довољно плава, иду даље да траже плављу, до нетакнутих плажа којима се може прићи једино с мора. У томе је лепота једрења, каже Владимир Симичевић (33), Београђанин са десетогодишњим искуством скипера.

Ово занимање је веома тражено у Грчкој и Хрватској, земљама које су две водеће европске дестинације за љубитеље једрења. Са дипломом „јот мастера“ енглеске „Ројал јахтинг асоцијације“, Симичевић се пре две године вратио у родни Београд са Кипра где је живео седам и по година и радио за разне чартер-компаније. Од дипломе је, каже, много битнија добра препорука, јер су у питању „скупе играчке“.

– Оног тренутка кад испловимо из марине ја сам стопостотно одговоран за све људе на броду и за сам брод. Непредвидива околност је једино време које може да се погорша између два острва и онда на снагу ступају искуство и знање скипера да стигне у прву безбедну луку – објашњава.

Море, брод, ветар, галебови који слећу на руку... то може да смета само неком ко пати од морске болести, али и то се лако решава таблетицама од ђумбира, гледањем у хоризонт, а често само мирисањем лимуна.

Не постоји одређени профил људи који иду на оваква путовања, осим што је свима заједничка љубав према једрењу, које за многе постаје преокупација.

– Имао сам и имућније клијенте, али и студенте, спортисте. Последњих година чак и неке фирме у Србији воде запослене на тим билдинг на једрење у Хрватску. Занимљиво је да сада сви желе приступ Интернету 24 сата, јер и за време одмора бар два сата дневно одвоје да провере електронску пошту. На Сардинији је једна Американка одржавала састанак са колегама преко скајпа. У Турској сам упознао Енглеза који 15 година плови и води посао преко Интернета, а супруга му дође кад узме годишњи одмор – каже Симичевић који се недавно вратио са Сардиније, а у овом тренутку већ плови хрватским морем са шест гостију из Београда. У плану за јесен је Тајланд, где би његови стари клијенти Американци, може се рећи пријатељи пошто су три године пловили заједно, волели да отпутују 15. октобра.

Једрење не спада у јефтинији начин одмора, али није ни недостижан као што многима изгледа. У мају може да се изнајми брод за 400 евра по особи за седам дана, укључујући дневницу скипера која варира од 100 до 150 евра. Људи само треба да користе Интернет. И да воде рачуна кад праве групу с којом ће отићи на једрење, упозорава искусни скипер:

– Увек кажем људима да три пута размисле с ким ће да дођу. Било је ситуација да два пријатеља нису знала да не могу да буду у 50 квадрата седам дана. Али скипер ту мора да одигра веома битну улогу, да избалансира све могуће ситуације на броду.

Да би радио као први или други официр на мегајахти попут оне коју има Роман Абрамович, потребно је даље школовање, али то му и није циљ, јер на таквим јахтама је, каже, војничка дисциплина, па „не можеш ни да се окупаш ни да се накашљеш кад хоћеш“.

На Санторинију је имао прилику да ради за једну светски славну личност, али није могао да открије ко је то био.

– Ми покушавамо да им дамо мало одушка. Третирамо их као и све друге и то њима много више одговара – каже и истиче да се са познатим гостом није чак ни сликао.

Симичевић се не такмичи, али се диви нашим „алигаторима“ који учествују у регатама раме уз раме са професионалцима и постижу одличне резултате.

– Драго ми је што постоји тако нешто. Ми имамо Саву и Дунав, али они су овде у последњем плану. Београд сигурно може да развије наутички туризам. Ја бих био најсрећнији да могу на Дунаву да завршим своје радно време и одем кући, да не морам да се одвајам од породице – наглашава Симичевић.

Јелена Каваја