"Хамзе" убијале српске заробљенике

БАЊАЛУКА, 11. августа – Што се више пере, гавран је све – црњи.

У ову изреку је доскорашњи службеник бањалучке канцеларије Документационо-информативног центра "Веритас" Милорад Прибићевић сажео покушаје генерала Атифа Дудаковића да увери и себе и јавност да није одговоран ни за један ратни злочин. "Камо среће да је у питању само убиство једног заробљеног Србина у околини Двора на Уни. Нажалост, листа ратних злочина Петог корпуса бошњачке Армије БиХ, којим је командовао Дудаковић, много је дужа" – почиње своје казивање Милорад Прибићевић. "Веритас" је, наставља Прибићевић, поодавно дошао до видео-снимка убиства четворице ратних заробљеника: Мирка Деветака, Раде Стамболије, Пере Боромисе и Душана Башића, позадинаца 33. бригаде Банијског корпуса војске некадашње Републике Српске Крајине.

Они су, објашњава Прибићевић, 4. августа 1995. године пали у руке специјалној јединици "Хамзе", која је деловала у саставу 505. бригаде из Бужима. Тог дана, у борбама са јединицама Банијског корпуса, на територији Хрватске, погинуо је командант 505. бужимске бригаде Изет Нанић. Команду над овом јединицом преузео је Сеад Јусић. "Ова јединица Петог корпуса Армије БиХ заробила је Деветака, Стамболију, Боромису и Башића на Сувој међи, у Хрватској. На почетку снимка виде се њих четворица окружена својим џелатима. На крају видео-записа су њихова беживотна тела", наводи Прибићевић.

То што тела Мирка Деветака, Раде Стамболије, Пере Боромисе и Душана Башића ни до данас нису нађена и предата њиховим породицама за Милорада Прибићевића значи само једно – команде Петог корпуса и 505. бужимске бригаде, као и цивилна власт Федерације БиХ, својски се труде да прикрију своја недела.

Истоветна судбина задесила је и заставника Војске Републике Српске Радета Рогића из Санског Моста. Њега су "Хамзе" заробиле 16. септембра 1995. године у Гудавцу код Босанске Крупе. Рогићево заробљавање и ликвидацију "Хамзе" су, такође, снимиле.

Рогића је ликвидирао муџахедин Теофик ал Харби из Судана. Он је 1992. преко Хрватске дошао у Бихаћ. Ал Харби је после рата у Бихаћу основао канцеларију Високог саудијског комитета, а после тога је у овом граду држао апотеку "Уна лек". Са супругом Бошњакињом и децом 2001. године се иселио у Саудијску Арабију.

На снимку се види како "Хамзе" најпре шамарају Рогића, затим га један војник вуче за косу према земљи и удара иза увета. Истовремено, чује се повик: "Ту га сеци! Ту га сеци!"

После тога у кадру је Теофик ал Хадри који Рогићу наређује да виче: "Алаху екбер!" Следећи кадар приказује Ал Хадрија како Радета Рогића вуче за косу да покаже своје недело – тело своје жртве са резовима преко чела, уста и врата. "Еј, убили га, ј.... ли му нану његову", одјекује глас једног од "Хамза". Уместо одговора, Теофик ал Хадри устаје и са рукама подигнутим према небу узвикује "Алаху акбер".

Ни тело Раде Рогића, сазнајемо од службеника Канцеларије за тражење несталих лица Републике Српске Милана Иванчевића, није нађено. И у овом случају, вели Иванчевић, федерална страна кријући посмртне остатке покушава да сакрије ратни злочин. Као што крије и ратни злочин, почињен по наређењу Атифа Дудаковића код мотела у Босанском Петровцу. "Имамо изјаву једног Бошњака, чији идентитет брижљиво чувамо, која терети генерала Дудаковића за стрељање групе од 26 заробљених Срба, цивила. Сведок тврди да је Дудаковић наредио својим пратиоцима да убију заробљенике. Док су их они косили рафалима, Дудаковић је кроз прозор мотела све то мирно посматрао", објашњава Иванчевић.

Треба ли уопште рећи да су и тела стрељаних код петровачког мотела измештена и да још нису нађена? "О размерама злочина на западнокрајишком ратишту сведочи и податак да још трагамо за 800 тела Срба, који се воде на списковима несталих. Непобитно смо утврдили да је од тог броја 180 тела измештено и сакривено", предочава званичне податке Милан Иванчевић.

Како после свега овога схватити речи генерала Атифа Дудаковића да је "ироничан вапај над једним убијеним српским војником, поред хиљада протераних и убијених цивила"? Наравно, под хиљадама протераних и убијених он подразумева Бошњаке.

О прогону више од 146.000 Срба из Бихаћа, Босанског Петровца, Босанског Грахова, Кључа, Босанске Крупе, Санског Моста, Дрвара, Гламоча и других западнокрајишких општина, убијању цивила и ратних заробљеника, Атиф Дудаковић није ни слова прозборио. Као да су они у лето и почетком јесени 1995. године бежали од гласне музике, а не од терора yдружених снага Петог корпуса Армије БиХ, трупа Хрватског већа одбране и регуларних јединица војске Републике Хрватске.

--------------------------------------------------------------------------

Под Младићевом командом

Атиф Дудаковић је рођен 1954. године у Орахови, код Градишке. Завршио је средњу војну школу, а затим Војну академију, смер артиљерија. До 1991. године службовао је у Задру, одакле се са јединицама тадашње Југословенске народне армије најпре повукао у Земуник а одатле одлази у Кнински корпус где је командовао артиљеријом. У то време, на челу Книнског корпуса био је генерал Ратко Младић. Због  учешћа у ратним дејствима против Збора народне гарде, Хрватска га је оптужила за ратне злочине. Осим тога, у Хрватској је осумњичен за организовање ликвидације команданта 101. бригаде Хрватског већа одбране генерала Владе Шантића.