Олако обећана брзина

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Приштинска "Коха диторе" јавила је јуче да ће изасланик УН за Косово Марти Ахтисари већ 1. септембра "изаћи са првим пакетом предлога решења" за статус Косова, зато што су то затражиле неке "утицајне државе" које страхују да Косово не остане у запећку. Косовски лист из тога извлачи закључак да ће и криза на Блиском истоку "индиректно утицати" на питање статуса покрајине.

После још једне неуспеле рунде разговора у Бечу (почетком ове недеље на дневном је реду био положај мањина), албански лидери удвостручили су напоре да створе утисак како им је план да интегришу Србе у косовске институције. У ту сврху се јуче у Приштини премијер Косова Агим Чеку састао са лидером Српске листе за Косово и Метохију Оливером Ивановићем. Задовољство сусретом било је обострано: Чеку је подвукао значај разговора са "легитимним представницима" косовских Срба, док је Ивановић дао изјаву у којој је нагласио да је са Чекуом разговарао о томе "како да се сачува преостала српска заједница".

Под "легитимним представницима" косовских Срба Чеку пре свега подразумева оне "који живе на Косову и који ће ту остати", али се у његовој изјави наслућује још нешто: да у те легитимне представнике не убраја чланове српског преговарачког тима са којим се недавно састао у Бечу. То је део покушаја да се Срби који живе на Косову већ у овој фази преговора издвоје у засебну политичку целину, која има интересе сасвим одвојене од интереса Србије на Косову. Исто то, само другим средствима, покушавају и неке западне дипломате.

Наиме, првобитни план појединих чланица Контакт групе био је да се преговори о статусу Косова сведу на преговоре о статусу Срба на Косову (како је то лондонски "Економист" формулисао у децембру прошле године). Након што се тај план изјаловио, јер је Београд пружио далеко жилавији отпор брзој независности Косова него што се у Вашингтону (и можда у Бриселу) очекивало, западне дипломате почеле су да иза кулиса изражавају жаљење и бригу због тога што Београд наводно не брине о добробити косовских Срба. Та небрига се, по њима, исказује на тај начин што Београд неће унапред да прекомандује косовске Србе у етничку мањину у другој држави. (Београд тврди да Срби нигде у Србији не могу бити етничка мањина, те да је Косово де јуре и даље у Србији.)

Оливер Ивановић је иначе све виђенији гост у западним дипломатским представништвима у Београду, где високо цене његову критику српског преговарачког тима (у чији састав овај дугогодишњи представник косовских Срба и функционер Социјалдемократске партије Небојше Човића није ушао). Ивановић је у уторак жестоко критиковао одбијање Срба са Косова да свој статус третирају као мањински. Ни Ивановић, међутим, не сматра да Срби могу бити мањина "докле год је формално правно Косово део Србије".

Чекуова брига за то да косовски Срби буду легитимно представљени у преговорима о статусу покрајине вероватно није ништа искренија од бриге међународних представника који се иза затворених врата и у анонимним изјавама за западне медије залажу за брзу независност Косова. И једни и други, међутим, намерно пренебрегавају чињеницу да Србија има легитимно право на Косово независно од тога колико је тачно припадника српске заједнице успело да опстане у јужној српској покрајини после етничког чишћења 1999. и 2004. године. Чак и да су сви Срби избегли са Косова, опет би Србија на преговорима о статусу Космета имала о чему да преговара са онима под чијом је управом изведено етничко чишћење. И обрнуто: чак и у тешко замисливом случају да Србе на Косову нико не прогања, да их нико не терорише, да они тамо живе сретно и безбедно, опет би Србија на Косову по међународним нормама имала права која би и Албанци и међународна заједница морали да респектују. Није реч само о људским правима, ма колико да су она важна. Улог у овој игри су и суверенитет и интегритет државе Србије. Ни једног ни другог ниједна држава се не би тек тако одрекла.