Истину сазнала из филма

НОВИ САД – "Мој Мирко то није заслужио, иако је био у униформи. Није отишао у борбу с намером да убија било кога и коље туђу децу, већ га је власт мобилисала да брани свој народ од душмана", каже  Мира Деветак, супруга Мирка Деветка, једног од бораца позадинске јединице 33. бригаде Банијског корпуса војске некадашње Републике Српске Крајине, кога су на свиреп начин убили припадници злогласне јединице ,,Хамзе". Мирко је заједно са још неколико својих сабораца заробљен на Сувој међи, у Хрватској, а специјална јединица Армије БиХ је сторије о њиховој трагичној судбини снимила камером до којих је касније дошао Документарно-информативни центар "Веритас".

"Све до прошле године у мени је тињала нека нада. Мада, осам дана после четвртог августа 1995. године срела сам једног рођака који се избегличкој колони прикључио касније, а који ми је рекао да се о Мирку ништа не зна. Знате, одмах сам помислила на најгоре, али неком чврстом надом некако сам успевала да одагнам најцрње слутње. А нико није хтео да ми каже истину, иако мислим да су је многи вероватно знали. Сазнала сам је и ја тек прошле године, када је у Београду приказан видео-снимак о заробљавању и масакру наших војника, међу којима је био и мој Мирко", каже Мира.

Она и деца су из Двора на Уни као избеглице одмах кренуле за Вуковар, где јој је живела тетка, а од 1997. године су у Новом Саду, где живе као подстанари.

Са црним мислима, али и надом у души, Мира у стравичну истину није хтела да верује више од једне деценије. То осећање делиле су и њене две старије ћерке које су сада већ студенткиње. Трећа и најмлађа Светлана, која иде у пети разред основне школе, оца није запамтила јер кад јој је тата страдао, у 40. години, она још није ни била рођена. Мира је тада била у осмом месецу трудноће. Ни Мирко није дочекао да види своје треће чедо...

Мирина жеља је да оне који су починили или наредили злочине стигне рука правде. "Ако не у Хагу, било где, само да  сносе последице својих злочина. Сваки живот је подједнако вредан и ја тако мислим о свима, на било којој страни, чије су руке упрљане крвљу. Зар после свега неко нормалан може рећи да међу њима није и Атиф Дудаковић?", каже она.