„Лаки кеш” у пластичној боци

Специјално за „Политику”
Бон, маја – Немали број је оних који живе у Немачкој у складу са принципом „од данас до сутра”, а ипак успевају да за нијансу побољшају своје финансијско стање, и то учествовањем у великом ланцу рециклаже доступном на сваком кораку. Да би смањила број „ситних крађа” по улицама и аутобусима у граду и повећала број запослених, немачка држава је законом још пре 20 година обавезала многе трговинске ланце да своје радње снабдевају, не само робом и машинама за узимање новца, већ и оним апаратима који новац дају.

Сви већи трговински ланци (Лидл, Алди, Шпар, Хит) имају на улазу у радњу постављене велике машине за рециклажу пластичних и стаклених боца. Немачка дисциплина просто обавезује да се наређено стриктно поштује. Чак 90 одсто Немаца признаје да води рачуна о рециклажи, показују анкете.

Ипак, мотив да људи прикупљају празне боце од разноразних текућина врло је једноставан – пара врти где бургија неће. А ове депозитне флаше, врте ли се врте, док их добро прорачунати Немци убацују у машине за рециклажу. Двадесет пет центи за пластичну, осам центи за стаклену флашу воде, газираног пића или, наравно, пива. Овај систем понекад делује омамљујуће те људи у продавнице долазе пуних колица и кеса празних флаша. Стану у ред за рециклажу и стрпљиво чекају.

„Ова справа је заправо робот-филозоф. Осим што нам помаже да схватимо сврху рециклирања, она нам и веома реско сведочи о пролазности времена. Јер, када видим колико сам тога попио за само недељу дана – није ми добро”, јада се средовечни житељ Бона.

„И не само то”, убацује се једна девојка у спонтани разговор, „та машина нас подсети да је виртуелни свет зло. Још једино преко Фејсбука није могуће да рециклирамо ствари. Ако и то буду учинили, заиста више неће бити разлога да се виђамо. Чак ни овде.”

При куповини флашираног производа, плаћа се порез по боци, за коју касније, ако је сачувате, донесете празну и рециклирате, добијете исти тај износ. Јасно је, дакле – нико не губи, сви добијају. Узимајући рачуне, после убачених 20, 30, 40 флаша, купци задовољно улазе у трговачко царство, охлађени за неколико евра испод нуле.

Види се, на традиционално руменим лицима Немаца и Немица, да са поносом носе титулу незваничног шампиона рециклаже и заштите животне околине. Осим машина и оваквог облика социјализације, еколошки троугао у Немачкој чине још жуте кесе и разнобојни контејнери. Прве служе за прикупљање отпада, наравно одвојеног по категоријама. На улицама доминирају контејнери у пет боја, да не буде забуне.

Ако авионом прелећете преко Бона, или неког другог, нарочито западнонемачког града, учиниће вам се да се баш у њему одржавају олимпијске игре, будући да су боје контејнера сличне онима којима су обојени олимпијски кругови. И сваки од њих овде има своје значење. Плави круг симболизује Европу. У плави контејнер се убацује папир. Зелени круг симболизује Аустралију. У зелени контејнер убацује се, наравно, претходно сортирано стакло. Ако бацају стаклене флаше, Немци морају да раздвоје провидне, зелене и браон.

Црвена боја на контејнерима симболизује Америку, а црвени контејнер служи за смештање метала и разних конзерви. Жута боја симболизује Азију, а контејнер ове боје прима пластику и сличне творевине. Црни круг симболизује Африку. И све оно што не спада у неку од наведених категорија, или није сортирано, убацује се у црни контејнер.

Будући да је живот, по завршетку радног времена, просечном Немцу баш незанимљив, и не чуди толика посвећеност рециклажи. Тако је то у држави, у којој Странка зелених има деценијама велики утицај у доношењу одлука на највишем нивоу. То за последицу има 62 одсто нових производа или горива, добијених од рециклираног отпада. Знатно више у поређењу са 20 одсто у суседној Француској, а камоли у поређењу са Србијом. Није ни чудо зашто је актуелна чувена (делимично парафразирана) реплика Радована Трећег – „Тамо (у Немачкој) човека буди славуј на грани, а овде (у Србији) шум вијореће кесе на ветру”.