Без пропусница око врата

ТРАГОМ ВЕСТИ
Неколико хиљада жена брижљиво дотераних за параду, у традиционалним хаљинама живих боја (златна, црна и зелена), владајуће партије Афричког националног конгреса (АНЦ) промарширало је ове недеље улицама Преторије, као пре педесет година, у доба најсуровијег апартхејда који је владао Јужном Африком. Предвођене бившом првом дамом (Вини Мадикизела Мандела) и садашњом супругом (Грашом Маћел), афричке иконе и првог црног председника земље Рта добре наде Нелсона Манделе и ветеранком Албертином Сисулу (једном од оснивача Јужноафричке федерације жена), стигле су до крајњег циља протестне шетње, испред самог улаза у зграду  парламента, који је некад важио за бастион зла тврдог језгра озлоглашене Националне партије.

Понављајући рефрен "Дирнуо си у жене, Стријдоме" (давнашњи јужноафрички премијер), "Погодио си стену. Бићеш смрскан", распевана маса вратила је у сећање  9. август 1956. године,  подсећа Би-Би-Си, када су се одиграле прве велике демонстрације жена (око 20.000) против последњег у дугом низу расних закона доминирајућег белог естаблишмента.

Упркос јакој полицијској репресији коју су тада на својој кожи осетиле многе учеснице те храбре поворке, дигла се невиђена прашина због још једног понижавајућег прописа који је налагао црној популацији обавезу да свуда и у свако време носи са собом специјалне пропуснице, а поготово онда када улазе у делове града резервисане искључиво за белу расу.

Црнопуте припаднице нежнијег пола, које су се избориле да 2006. година буде проглашена за "годину жена Јужне Африке", марш подсећања на мучан догађај из прошлости привеле су крају испред зграде која симболично носи назив "уједињења" када им се речима подршке обратио и сам председник Табо Мбеки, поручујући, како преносе агенције, да би "једна од њих могла да га наследи 2009. године, када планира да се повуче".

А само дан раније, у тој истој Преторији, која зими (ту спада август месец) важи за административни центар Јужноафричке Републике (лети, односно у јануару, то постаје Кејптаун,  када се све амбасаде и дипломатске мисије заједно са домаћим политичким врхом селе на југ земље), поједине улице су биле блокиране због изненадних упада припадника специјалних полицијских јединица (САПС) у неке зграде и јавне објекте. Биле су то, показаће се убрзо, јавне вежбе до зуба наоружаних маскираних снажних момака у служби организоване борбе против криминала који напросто гуши Јужну Африку и због високог процента силовања, разбојништава, пљачки и убистава која се догађају по целој земљи, гура је у сам врх светске црне ранг-листе.

Сам град, којем су поједини весници првих демократских процеса током деведесетих година минулог века хтели да одузму име храброг пионира мале групе досељеника из 1850. године и оснивача Андрија Преторијуса и прекроје га у Тсхване (што им није успело), налази се на педесет километара северно од Јоханесбурга и нимало не личи на тај финансијски и комерцијални мегалополис интернационалног сензибилитета. Ушушкан међу крошње раскошних џакаранди, које када процветају преплаве град својом пурпурном бојом и мирисом, обилује прекрасним парковима, природним резерватима, уточиштима за птице и једним од највећих зоолошких вртова на свету са преко пет хиљада дивљих врста.

Са леве и десне стране, на два узвишења, чувају га два моћна споменика, у сваком погледу супротстављени један другом. Зграда уједињења, архитектонски драгуљ Енглеза сер Херберта Бекера, полукружног облика од најфинијег камена боје песка, састављена је у средини из два дела (која, како је замишљено, представља две популације становника Буре и Енглезе) и дуга је читавих 275 метара. Ту је седиште актуелне владе и националног архива, а пре само 12 година у њу је ушао, па потом инаугурисан, први црни председник земље, нобеловац Нелсон Мандела. Из истог кабинета, државничке дужности данас води његов наследник Табо Мбеки.

Насупрот њему стоји, једноставних линија, грандиозни монумент посвећен Фуртрекерима, (потомцима Немаца, Француза и Холанђана), који су пред надирућом доминацијом британске круне из источног Кејпа побегли дубље у копно. Сваког 16. децембра, ту се окупљају нови нараштаји неустрашивих предака да у тишини и с благом побожношћу пропрате преламање сунчевог зрака кроз таваницу на плочу каменог саркофага смештеног у дну грађевине, на којем је исклесан натпис "За тебе, Африко".