Дискриминација пушача при запошљавању

Не тако давно, у Европи су пушачи безобзирно терорисали све око себе, а сада су и сами постали – угрожени. Како је, наиме, ових дана у Бриселу објавио Владимир Шпидла, комесар ЕУ за запошљавање, социјална питања и једнаке шансе, европске компаније имају право да одбију да запосле пушаче, јер они нису заштићени законодавством Европске уније, које забрањује дискриминацију на основу расног и етничког порекла, хендикепа, годишта, сексуалне оријентације, религије и уверења.

Шпидла је ово саопштио као одговор на захтев шкотске министарке за рад и чланице Европског парламента Кетрин Штилер. Она је затражила од њега мишљење поводом огласа ирске компаније "Дотком дајректориз", у којем је "зависницима од цигарета" поручено да позив на запошљавање није њима намењен. Директор компаније објаснио је у једном интервјуу свој став следећим речима: "Уколико људи пуше на паузи за кафу или ван радног времена, враћају се у канцеларију и смрде. То би било неподношљиво за остало особље, будући да су код нас канцеларије мале."

У Ирској је, иначе, забрана пушења на радном месту уведена 2004. године, али је ово први случај дискриминације пушача приликом запошљавања.

Шпидлина одлука је наишла на велики отпор у (пушачкој) јавности, изазвала мноштво коментара у медијима и на интернету. У Чешкој, која с посебном пажњом прати рад "свог" европског комесара, један од огорчених поклоника дувана заједљиво је приметио да би Европска комисија могла исти принцип да примени и у својим редовима... Али, шта би онда радила бриселска администрација, која добар део радног времена проводи у околним кафићима, уз цигарете?

Светска здравствена организација (СЗО) прошлог децембра је била највећи међународни послодавац који је забранио запошљавање пушача, са циљем да промовише своју кампању против пушења. Број пушача у ЕУ и пет земаља кандидата за приступање опао је у 2005. на 27 одсто, што је 33 одсто мање у односу на 2002. годину, навела је агенција АП.

Према подацима СЗО, већина од 1,1 милијарде светских пушача живи у земљама у развоју, од болести изазваних пушењем сваке године умире четири до пет милиона људи, али ако се садашњи тренд настави, ова бројка ће се удвостручити до 2030.  Истраживање, спроведено у 150 држава, на милионском узорку, показало је да у свету у просеку пуши 15 одсто дечака и 6,6 одсто девојчица, при чему је проценат деце пушача у Европи највећи: 33,9 и 29 одсто (наспрам 17,7 и 17,8 одсто у САД односно 10,4 и 4,6 одсто у Африци).

"Борба против пушења би свуда требало да буде део друштвене културе, јер су болести повезане с пушењем један од највећих узрока преране смрти или радне неспособности људи широм света", указао је бивши генерални директор СЗО Јонг Вук Ли, апелујући да све земље ратификују Оквирну конвенцију о контроли дувана, чији је циљ смањење броја пушача. Ова конвенција, поред осталог, садржи одредбе о рекламирању цигарета и учешћу дуванских компанија у покровитељским активностима, затим о повећању пореза и цена, упозорењима о штетности цигарета, илегалној трговини и пасивном пушењу. Чим конвенцију ратификује 40 земаља, она ће постати закон у земљама потписницама.

"Договарање Оквирне конвенције трајало је осам година, а пре него што видимо њене пуне ефекте, протећи ће још најмање 20 година даљег трајног напора", навео је Ли, указавши да се борба са дуванским компанијама води већ четири деценије.

У међувремену је покренута иницијатива да се и у Европи, као што се то већ ради у Канади, поред писаних упозорења о штетности дувана, на паклицама цигарета штампају и фотографије у боји, а директор Америчког друштва за борбу против рака Џон Сефрин најавио је "надолазећу лавину" антипушачких закона.