Влада прва листа нови закон о НБС

Колико ће још Србија чекати на избор новог гувернера Народне банке Србије зависи од тога да ли ће се на данашњој седници владе наћи измене и допуне Закона о централној монетарној институцији о којима је потребно да она да свој суд. Уколико мишљење о овом предлогу, који је, иначе, сачињен у централној банци, буде позитивно о њему би већ наредне седмице посланици могли да се изјашњавају. Због усвајања измена закона о НБС председница Скупштине Славица Ђукић-Дејановић најавила је ванредну седницу. Закон ће пред посланицима бранити гувернер у оставци Радован Јелашић.

Како је већ више пута у јавности најављивано закон се мења како би се ускладио са Уставом и како би се решења прилагодила међународним стандардима. У образложењу закона је наведено да су циљеви измена да се јача положај централне банке, тачније њена независност и самосталност, да се приближи Уговору о ЕУ.

У НБС наводе да самосталност није сама себи циљ већ средство за постизање њеног основног циља, а то је постизање и одржавање стабилности цена. Ту је и изричита законска одредба да НБС не може да финансира власт.

Закон прописује да гувернера бира скупштина на предлог председника Србије. Услови за избор гувернера су прецизирани тако да се досадашњи израз „одговарајуће радно искуство у области економије, финансија и банкарства” мења у услов од „најмање десет година радног искуства у области економије, финансија и банкарства”.

Изменама Закона о НБС досадашњи Монетарни одбор постаје извршни с тим да се на њега преноси део овлашћења гувернера у области супервизије финансијских институција. Измене нису само терминолошке из простог разлога што би Извршни одбор требало да преузме већу одговорност на чувању и јачању стабилности финансијског система. Савет такође добија додатна овлашћења ради бољег надзора над радом НБС, нарочито у области финансијског пословања. Уводи се и референтна стопа уместо есконтне.

Предложене измене Закона о НБС већ су изазвале опречне реакције у јавности пре свега у погледу тога да ли гувернерова овлашћења и даље остају велика или се јача улога Савета НБС као колективног тела на рачун досадашњих гувернерових овлашћења. Судећи према ставовима странака из владајуће коалиције нема сумње да ћемо и даље у гувернера упирати прст због инфлације, а не у Савет.

Економиста, који је желео да остане анониман, каже да предложене измене нису у складу са стандардима ЕУ и Европске централне банке и да се досадашња законска регулатива изменама само „пресвукла”.

– Ове измене закона су заправо политичка решења која политичарима дају време до приступања ЕУ. Одавно су прошли рокови за усклађивање са Уставом и зато то не може бити аргумент да се сада, на брзину, после оставке досадашњег гувернера, мења Закон о НБС. То треба урадити мирно, без притисака и унети решења која од нас ЕУ тражи. Зашто би наново радили тај посао, пита овај саговорник.

Члан Савета НБС Милојко Арсић каже да су предложене измене корак ка усвајању стандардних решења која се односе на управљање централном банком.

– Добро је што је уведено да гувернера предлаже председник републике што је уобичајено свуда у свету и што се проширују надлежности монетарног одбора који сада постаје извршни одбор. Уведена је колективност у одлучивању у надзору финансијског сектора што раније није био случај. Добро је да више људи одлучује о томе да ли ће некој финансијској институцији бити дата или одузета дозвола за рад. То је исувише крупна одлука да би се препустила само једном човеку. Одредбе о имовини и капиталу централне банке су знатно прецизније дефинисане него у садашњем закону – каже Арсић.

По његовим речима, у свим другим европским централним банкама, укључујући и оне земље које су на сличном степену развијености одлучивање о монетарној политици и надзору банака је у надлежности неког колективног органа који се зове савет, одбор или слично и са гувернером на челу и чије све чланове бира скупштина државе. Код нас је предложено решење да се само гувернер бира у скупштини, остале сараднике он предлаже. То је решење које смо и до сада имали. То код нас функционише и већих недостатака није било, али Арсић сматра да би било боље применити решење какво имају европске земље.

----------------------------------------------------------------

Већа овлашћења

– Тачно је да су гувернеру остала већа овлашћења него што има у другим земљама. Могуће је да добар гувернер буде и појединац или да колективно тело добро функционише. Било је примедаба на то да би колективно тело могло бити под политичким утицајем, а ја сматрам у начелу да је такво тело отпорније на притиске него појединац. Нема апсолутних гаранција да ће добро да функционише ни појединачни ни колективни орган. Све може да се злоупотреби. Па ми смо за време хиперинфлације имали формално независну централну банку, а сви знамо како је функционисала.

Арсић каже да је закон у великој мери усклађен са одредбама Европске централне банке, али не у потпуности. На пример, одредба да је НБС део монетарног система ЕУ није унета. Такве одредбе уводе све земље, али се њихово ступање на снагу одлаже до тренутка приступања у европски монетарни систем. ЕУ ће вероватно ставити ту примедбу, каже Арсић.

Јована Рабреновић