Оливера Јевтић освојила "сребро"

Педесет година је протекло од како је Фрањо Михалић освојио једину маратонску медаљу на великим такмичењима. На Олимпијским играма у Мелбурну 1956. године освојио је "сребро" а пола века је протекло од тада до новог успеха наше атлетике, нашег маратонског трчања и, пре свега, Оливере Јевтић.

Деби Србије на европској атлетској позорници наша најбоља атлетичарка зачинила је сребрном медаљом у маратону, у тешкој трци на 42.195 метара, по киши, јаком ветру и великој влази и у јакој конкуренцији. Оливера Јевтић, 29-годишња атлетичарка ужичке Младости, ученица тренера Славка Кузмановића, стигла је на циљ после 2:30,01 часа – само 26 секунди иза Немице Улрике Мајш и 26 секунди испред трећепласиране Рускиње Ирине Пермитине.

Прегршт медаља има Оливера Јевтић са европских и светских првенстава у јуниорској и млађе сениорској конкуренцији, као и четири "бронзе" са сениорских шампионата у кросу, али права сениорска медаља досад јој је увек измицала.

Најближа јој је била пре осам година у Будимпешти када је освојила четврта места и на 5.000 и 10.000 метара. Да се на прошлом шампионату Европе у Минхену определила за маратон, а не за 10.000 метара (шесто место) можда би стигла на победничко постоље, јер конкуренција је била слична овој у Гетеборгу, али све то, сви напорни тренинзи током минулух 15 година су заборављени по доласку на циљ на Стадиону "Улеви".

Оливера Јевтић постала је девета атлетичарка Србије која је на европским шампионатима освојила медаљу, прва која је то учинила за Србију и то после пуних 16 година, од шампионата у Сплиту 1990. када су златне медаље освојили Снежана Пајкић, Драгутин Топић и Биљана Петровић, истина тада атлетичарка сплитског АСК-а, а на три протекла Европска првенства "плави" су остајали без трофеја.

– Пресрећна сам, помало још у неверици да ми је "сребро" најзад у рукама. Отишла сам у Гетеборг са мислима о медаљи, али и о највећим ривалкама. Током трке добро сам се осећала, контролисала све најопасније ривалке, али Немица Мајш није била међу њима. Она је право изненађење ове трке, – рекла је у разговору телефоном за "Политику" Оливера Јевтић непосредно по доласку на циљ.

Заиста Немица Улрике Рајш ни по личном рекорду (2,31,26) ни по најбољем резултату сезоне (2:31,56), а ни по оном што се видело у првих 35 километара трке гетеборшким авенијама није била у кругу кандитата за медаља.

– Њен напад био је други шок за мене, а први био је негде пре 20. километра када се Италијанка Конзоле саплела и пала преко мене изувши ми патику. Брзо сам погледала водећу групу и видела да се шетају, па сам стала и мирно обула патику и убрзо их достигла. Током трке осећала сам се јако добро, покушавала сам да наговорим Италијанку Ђеновезе и Летонку Балциунаите да заједно диктирамо темпо, бржи од оног које су одабрале Рускиње, али оне су одбиле. Хтела сам да сама кренем напред, али тренер Славко Кузмановић који се налазио уз стазу и дочекивао ме на три позиције – и он је данас доста трчао – саветовао ме је да останем у групи и тако се штитим од јаког и хладног ветра. Добро је што сам га послушала.

Кузмановићева процена да је боље сачувати снагу у спором ритму била је добра, јер Јевтићева у овој конкуренцији има најбоље резултата на 5.000 и 10.000 метара, а то значи и бољи финиш и да није било неочекиваног фактора званог Улрике Рајш наша рекордерка би се нашла на највишем месту на победничком постољу.

Ни напад Рускиње Ирине Пермитине, ни предност од 33 секунде коју је она имала на 35. километру није је деконцентрисао. Наставила је мирно да трчи са, бар по резултату, најопаснијом ривалком Алветином Биктимировом, знајући да ће до циља достићи Пермитину, да ће оставити за собом Биктимирову, да ни Ђеновезе ни Балциунаита више не могу да је достигну. Трчала је уз њих више од 35 километара и видела колико могу.

Али, на Немицу која се скривала далеко иза ње највећи део стазе није рачунала ни она ни Рускиње.

– Нормално је да у оваквим тркама неко надмаши себе. У Атини на Олимпијским играма имала сам 18. резултат по вредности, а освојила сам шесто место. Овде је Немица начинила подвиг и ја јој честитам. Генерално гледано то није изненађење. Немци имају јаку атлетику, добар систем рада, услове и традицију у маратону, – закључила је Јевтићева, која је својим успехом наставила оно где је пре 50 година стао Фрањо Михалић и која је започела традицију освајања медаља за Србију на Европским шампионатима.

--------------------------------------------------------------------------

Кузмановић: Инфузија за Пекинг

"Оливера је била старшно нервозна. Хтела је да изађе на чело да раздрма трку, тражила је од Ђеновезе, коју уважава, да убрзају па макар изгубила од ње, хтела је да напада, али ја сам је смиривао и то се показало добрим на веома чудној гетеборшкој стази пуној кривина, мостова... Гетеборг је поново био срећан за Оливеру, јер овде је постала европска првакиња и рекордерка на 10.000 метара у конкуренцији млађих сениорки, а сада после укупно девет европских медаља у разним конкуренцијама освојила је и сребрну на најважнијем европском шампионату. Овај успех је прави подстицај за даљи рад, инфузија за Пекинг и Олимпијске игре 2008. године које би требало да буду круна њене каријере", рекао је тренер Кузмановић, не заборављајући да подсети на подршку целог руководства АСС, које је у Гетеброгу, као и председника Бориса Тадића, који је пре три дана посетио "плаве".

--------------------------------------------------------------------------

Спасојевић: Нећемо штедети

"Ово је предивно. Трка је била фантастична, отворена до краја, пуна дражи и узбуђења које атлетику чине краљицом спортова. Оливера Јевтић је наш јунак јер је терет целе атлетике, којој је била неопходна медаља, изнела на својим плећима. Захваљујући њој и тренеру Славку Кузмановићу Србија се нашла међу освајачима медаља у Гетеборгу и Атлетски савез Србије ће их адекватно наградити. Нећемо штедети", рекао је Милан Спасојевић, председник АСС и сам учесник европског првенства (најбољи пласман 7. место у троскоку 1978).

--------------------------------------------------------------------------

Мајш: Ни у најсмелијим сновима...

"Ни у најсмелијим сновима нисам могла да се замислим са медаљом. Пре трке очекивала сам јак темпо и решила да се не обазирем на то већ да трчим својим темпом. Када сам проценила да су неке тркачице посустале, кренула сам напред са 11. позиције и када сам се на 40. километру нашла на првом месту нисам могла да поверујем", изјавила је шампионка Европе у маратону Улрике Мајш.

--------------------------------------------------------------------------

"Сребро" вредно 22.500 евра

Недавном уредбом Владе Србије освајачи медаља на највећим такмичењима добијаће новчане награде. За "сребро" на европским шампионатима у олимпијским спортовима у појединачној конкуренцији награда износи 22.500 евра. Оливера Јевтић ју је заслужила.

--------------------------------------------------------------------------

Медаље Југославије на европским првенствима

Златне медаље
Вера Николић (Морава, Ћуприја), 800 м (2:02,8), 1966.
Вера Николић (Динамо, Загреб), 800 м (2:00,0), 1971.
Лучано Сушањ (Кварнер, Ријека), 800 м (1:44,09), 1974.
Милош Срејовић (Раднички, Крагујевац), троскок (16,94), 1978.
Снежана Пајкић (Морава, Ћуприја), 1.500 м (4:08,12), 1990.
Драгутин Топић (Црвена звезда, Београд), вис (2,34), 1990.

Сребрне медаље
Петар Шегедин (Партизан, Београд), 3.000 м стипл (9:07,4), 1950.
Станко Лоргер (Кладивар, Цеље), 110 м препоне (14,1), 1958.
Олга Гере (Војводина, Нови Сад), вис (1,76), 1962.
Ненад Стекић (Црвена звезда), даљ (8,05), 1974.
Ненад Стекић (Црвена звезда), даљ (8,12), 1978.
Биљана Петровић (АСК, Сплит), вис (1,96), 1990.

Бронзане медаље
Вера Николић (Динамо, Загреб), 800 м (2:02,6) 1969.
Наташа Урбанчич (Кладивар, Цеље), копље (61,66), 1974.

--------------------------------------------------------------------------

Резултати освајача медаља

Мушкарци, 110 м препоне: 1. Олијар (Летонија) 13,24, 2. Блашчек (Немачка) 13,46, 3. Тарнер (В. Британија) 13,52; троскок: 1. Олсон (Шведска) 17,67, 2. Даглас (В. Британија)17,21, 3. Опреа (Румунија) 17,18; диск: 1. Алекна (Литванија) 68,67, 2. Кантер (Естонија) 68,03, 3. Тамерт (Естонија) 66,14; кладиво: 1. Тихон (Белорусија) 81,11, 2. Карјалаинен (Финска) 80,84, 3. Девјатовски (Белорусија) 80,76;

Жене, 5.000 м: 1. Домингез (Португалија) 14:56,18 – рекорд ЕП, 2. Шобухова (Русија) 14:56,57, 3. Ебејлегезе (Турска) 14:59,29; маратон: 1. Мајш (Немачка) 2:30,01, 2. Јевтић (Србија) 2:30,27, 3. Пермитина (Русија) 2:30,53, 4. Балциунаите (Летонија) 2:31,01,  5. Ђеновезе (Италија) 2:31,15 6. Биктимирова (Русија) 2:31,23, 7. Тониоло (Италија) 2:31,31, 8. Волпато (Италија) 2:32,04; 3.000 м стиплчез: 1. Турава (Белорусија) 9:26,05 – рекорд ЕП, 2. Петрова (Русија) 9:28,05, 3. Јановска (Пољска) 9:31,62; мотка: 1. Исинбајева (Русија) 4,80 – рекорд ЕП, 2. Пирек (Пољска) 4,65, 3. ПОлнова (Русија) 4,65; кугла: 1. Хоренко (Белорусија) 19,43, 2. Остапчук (Белорусија) 19,42, 3. Ламерт (Немачка) 19,17.