Olivera Jevtić osvojila "srebro"

Pedeset godina je proteklo od kako je Franjo Mihalić osvojio jedinu maratonsku medalju na velikim takmičenjima. Na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. godine osvojio je "srebro" a pola veka je proteklo od tada do novog uspeha naše atletike, našeg maratonskog trčanja i, pre svega, Olivere Jevtić.

Debi Srbije na evropskoj atletskoj pozornici naša najbolja atletičarka začinila je srebrnom medaljom u maratonu, u teškoj trci na 42.195 metara, po kiši, jakom vetru i velikoj vlazi i u jakoj konkurenciji. Olivera Jevtić, 29-godišnja atletičarka užičke Mladosti, učenica trenera Slavka Kuzmanovića, stigla je na cilj posle 2:30,01 časa – samo 26 sekundi iza Nemice Ulrike Majš i 26 sekundi ispred trećeplasirane Ruskinje Irine Permitine.

Pregršt medalja ima Olivera Jevtić sa evropskih i svetskih prvenstava u juniorskoj i mlađe seniorskoj konkurenciji, kao i četiri "bronze" sa seniorskih šampionata u krosu, ali prava seniorska medalja dosad joj je uvek izmicala.

Najbliža joj je bila pre osam godina u Budimpešti kada je osvojila četvrta mesta i na 5.000 i 10.000 metara. Da se na prošlom šampionatu Evrope u Minhenu opredelila za maraton, a ne za 10.000 metara (šesto mesto) možda bi stigla na pobedničko postolje, jer konkurencija je bila slična ovoj u Geteborgu, ali sve to, svi naporni treninzi tokom minuluh 15 godina su zaboravljeni po dolasku na cilj na Stadionu "Ulevi".

Olivera Jevtić postala je deveta atletičarka Srbije koja je na evropskim šampionatima osvojila medalju, prva koja je to učinila za Srbiju i to posle punih 16 godina, od šampionata u Splitu 1990. kada su zlatne medalje osvojili Snežana Pajkić, Dragutin Topić i Biljana Petrović, istina tada atletičarka splitskog ASK-a, a na tri protekla Evropska prvenstva "plavi" su ostajali bez trofeja.

– Presrećna sam, pomalo još u neverici da mi je "srebro" najzad u rukama. Otišla sam u Geteborg sa mislima o medalji, ali i o najvećim rivalkama. Tokom trke dobro sam se osećala, kontrolisala sve najopasnije rivalke, ali Nemica Majš nije bila među njima. Ona je pravo iznenađenje ove trke, – rekla je u razgovoru telefonom za "Politiku" Olivera Jevtić neposredno po dolasku na cilj.

Zaista Nemica Ulrike Rajš ni po ličnom rekordu (2,31,26) ni po najboljem rezultatu sezone (2:31,56), a ni po onom što se videlo u prvih 35 kilometara trke geteborškim avenijama nije bila u krugu kanditata za medalja.

– Njen napad bio je drugi šok za mene, a prvi bio je negde pre 20. kilometra kada se Italijanka Konzole saplela i pala preko mene izuvši mi patiku. Brzo sam pogledala vodeću grupu i videla da se šetaju, pa sam stala i mirno obula patiku i ubrzo ih dostigla. Tokom trke osećala sam se jako dobro, pokušavala sam da nagovorim Italijanku Đenoveze i Letonku Balciunaite da zajedno diktiramo tempo, brži od onog koje su odabrale Ruskinje, ali one su odbile. Htela sam da sama krenem napred, ali trener Slavko Kuzmanović koji se nalazio uz stazu i dočekivao me na tri pozicije – i on je danas dosta trčao – savetovao me je da ostanem u grupi i tako se štitim od jakog i hladnog vetra. Dobro je što sam ga poslušala.

Kuzmanovićeva procena da je bolje sačuvati snagu u sporom ritmu bila je dobra, jer Jevtićeva u ovoj konkurenciji ima najbolje rezultata na 5.000 i 10.000 metara, a to znači i bolji finiš i da nije bilo neočekivanog faktora zvanog Ulrike Rajš naša rekorderka bi se našla na najvišem mestu na pobedničkom postolju.

Ni napad Ruskinje Irine Permitine, ni prednost od 33 sekunde koju je ona imala na 35. kilometru nije je dekoncentrisao. Nastavila je mirno da trči sa, bar po rezultatu, najopasnijom rivalkom Alvetinom Biktimirovom, znajući da će do cilja dostići Permitinu, da će ostaviti za sobom Biktimirovu, da ni Đenoveze ni Balciunaita više ne mogu da je dostignu. Trčala je uz njih više od 35 kilometara i videla koliko mogu.

Ali, na Nemicu koja se skrivala daleko iza nje najveći deo staze nije računala ni ona ni Ruskinje.

– Normalno je da u ovakvim trkama neko nadmaši sebe. U Atini na Olimpijskim igrama imala sam 18. rezultat po vrednosti, a osvojila sam šesto mesto. Ovde je Nemica načinila podvig i ja joj čestitam. Generalno gledano to nije iznenađenje. Nemci imaju jaku atletiku, dobar sistem rada, uslove i tradiciju u maratonu, – zaključila je Jevtićeva, koja je svojim uspehom nastavila ono gde je pre 50 godina stao Franjo Mihalić i koja je započela tradiciju osvajanja medalja za Srbiju na Evropskim šampionatima.

--------------------------------------------------------------------------

Kuzmanović: Infuzija za Peking

"Olivera je bila staršno nervozna. Htela je da izađe na čelo da razdrma trku, tražila je od Đenoveze, koju uvažava, da ubrzaju pa makar izgubila od nje, htela je da napada, ali ja sam je smirivao i to se pokazalo dobrim na veoma čudnoj geteborškoj stazi punoj krivina, mostova... Geteborg je ponovo bio srećan za Oliveru, jer ovde je postala evropska prvakinja i rekorderka na 10.000 metara u konkurenciji mlađih seniorki, a sada posle ukupno devet evropskih medalja u raznim konkurencijama osvojila je i srebrnu na najvažnijem evropskom šampionatu. Ovaj uspeh je pravi podsticaj za dalji rad, infuzija za Peking i Olimpijske igre 2008. godine koje bi trebalo da budu kruna njene karijere", rekao je trener Kuzmanović, ne zaboravljajući da podseti na podršku celog rukovodstva ASS, koje je u Getebrogu, kao i predsednika Borisa Tadića, koji je pre tri dana posetio "plave".

--------------------------------------------------------------------------

Spasojević: Nećemo štedeti

"Ovo je predivno. Trka je bila fantastična, otvorena do kraja, puna draži i uzbuđenja koje atletiku čine kraljicom sportova. Olivera Jevtić je naš junak jer je teret cele atletike, kojoj je bila neophodna medalja, iznela na svojim plećima. Zahvaljujući njoj i treneru Slavku Kuzmanoviću Srbija se našla među osvajačima medalja u Geteborgu i Atletski savez Srbije će ih adekvatno nagraditi. Nećemo štedeti", rekao je Milan Spasojević, predsednik ASS i sam učesnik evropskog prvenstva (najbolji plasman 7. mesto u troskoku 1978).

--------------------------------------------------------------------------

Majš: Ni u najsmelijim snovima...

"Ni u najsmelijim snovima nisam mogla da se zamislim sa medaljom. Pre trke očekivala sam jak tempo i rešila da se ne obazirem na to već da trčim svojim tempom. Kada sam procenila da su neke trkačice posustale, krenula sam napred sa 11. pozicije i kada sam se na 40. kilometru našla na prvom mestu nisam mogla da poverujem", izjavila je šampionka Evrope u maratonu Ulrike Majš.

--------------------------------------------------------------------------

"Srebro" vredno 22.500 evra

Nedavnom uredbom Vlade Srbije osvajači medalja na najvećim takmičenjima dobijaće novčane nagrade. Za "srebro" na evropskim šampionatima u olimpijskim sportovima u pojedinačnoj konkurenciji nagrada iznosi 22.500 evra. Olivera Jevtić ju je zaslužila.

--------------------------------------------------------------------------

Medalje Jugoslavije na evropskim prvenstvima

Zlatne medalje
Vera Nikolić (Morava, Ćuprija), 800 m (2:02,8), 1966.
Vera Nikolić (Dinamo, Zagreb), 800 m (2:00,0), 1971.
Lučano Sušanj (Kvarner, Rijeka), 800 m (1:44,09), 1974.
Miloš Srejović (Radnički, Kragujevac), troskok (16,94), 1978.
Snežana Pajkić (Morava, Ćuprija), 1.500 m (4:08,12), 1990.
Dragutin Topić (Crvena zvezda, Beograd), vis (2,34), 1990.

Srebrne medalje
Petar Šegedin (Partizan, Beograd), 3.000 m stipl (9:07,4), 1950.
Stanko Lorger (Kladivar, Celje), 110 m prepone (14,1), 1958.
Olga Gere (Vojvodina, Novi Sad), vis (1,76), 1962.
Nenad Stekić (Crvena zvezda), dalj (8,05), 1974.
Nenad Stekić (Crvena zvezda), dalj (8,12), 1978.
Biljana Petrović (ASK, Split), vis (1,96), 1990.

Bronzane medalje
Vera Nikolić (Dinamo, Zagreb), 800 m (2:02,6) 1969.
Nataša Urbančič (Kladivar, Celje), koplje (61,66), 1974.

--------------------------------------------------------------------------

Rezultati osvajača medalja

Muškarci, 110 m prepone: 1. Olijar (Letonija) 13,24, 2. Blašček (Nemačka) 13,46, 3. Tarner (V. Britanija) 13,52; troskok: 1. Olson (Švedska) 17,67, 2. Daglas (V. Britanija)17,21, 3. Oprea (Rumunija) 17,18; disk: 1. Alekna (Litvanija) 68,67, 2. Kanter (Estonija) 68,03, 3. Tamert (Estonija) 66,14; kladivo: 1. Tihon (Belorusija) 81,11, 2. Karjalainen (Finska) 80,84, 3. Devjatovski (Belorusija) 80,76;

Žene, 5.000 m: 1. Domingez (Portugalija) 14:56,18 – rekord EP, 2. Šobuhova (Rusija) 14:56,57, 3. Ebejlegeze (Turska) 14:59,29; maraton: 1. Majš (Nemačka) 2:30,01, 2. Jevtić (Srbija) 2:30,27, 3. Permitina (Rusija) 2:30,53, 4. Balciunaite (Letonija) 2:31,01,  5. Đenoveze (Italija) 2:31,15 6. Biktimirova (Rusija) 2:31,23, 7. Toniolo (Italija) 2:31,31, 8. Volpato (Italija) 2:32,04; 3.000 m stiplčez: 1. Turava (Belorusija) 9:26,05 – rekord EP, 2. Petrova (Rusija) 9:28,05, 3. Janovska (Poljska) 9:31,62; motka: 1. Isinbajeva (Rusija) 4,80 – rekord EP, 2. Pirek (Poljska) 4,65, 3. POlnova (Rusija) 4,65; kugla: 1. Horenko (Belorusija) 19,43, 2. Ostapčuk (Belorusija) 19,42, 3. Lamert (Nemačka) 19,17.