Музика без терета
Како звучи "најбољи лајв бенд на свету", како су често називали америчку групу "Тото", моћи ће, први пут, да чују и Београђани, будући да овај састав долази у наш град 15. августа. Они ће, у организацији куће "Sky Music Dinamic Production" свирати на стадиону Ташмајдан, а као предгрупа овом саставу наступиће "Неверне бебе".
Током вишедеценијске каријере група "Тото" снимила је неколико култних албума, добила је на десетине музичких признања, међу којима и ону најзначајнију – Греми, била на првим местима светских топ листа, а продала је и око 30 милиона плоча широм планете.
Овај бенд настао је далеке 1976. године у Лос Анђелесу. Иако многи сматрају да назив њиховог бенда потиче из "Чаробњака из Оза", то чланови групе "Тото" поричу.
Требало им је само 12 месеци да направе свој први хит – била је то песма "Hold the Line". Амерички састав се "винуо у звезде" када је објавио албум "Toto IV", са кога су скинути велики хитови "Africa" и "Rosanna". Овај албум достигао је платинасти тираж. Уследиле су плоче "Isolation", "Fahrenheit", "Kingdom of Desire"... Радили су и музику за култни филм Дејвида Линча "Dune". Овај бенд, кроз који су прошли многи музичари, увек је био састављен од врхунских инструменталиста, за чије "услуге" су се отимали Елтон Џон, Мајкл Џексон, Ерик Клептон, Квинси Џонс, Пол Мекартни...
Иако је "Тото" имао велики комерцијални успех, ова група је прошла и кроз "сито и решето" у дугогодишњој каријери. Музичка штампа их је често називала "својеглавим пасторчићима" што им, како тврде, никада није пољуљало сигурност, већ су се на такве опаске увек смејали! Упркос великом утицају који су извршили на музику, ова група још увек није увршћена у престижни "Рокенрол хол славних".
– Никада нећемо ући у "Рокенрол хол славних". Они нас мрзе, што је најсмешније. Група "Lovin’ Spoonful", која је безначајна, ушла је, а "Black Sabbath" нису!? То је зато што тамо седи неколицина "дупеглаваца", који себе сматрају критичарима, и они одлучују ко ће бити у "Холу славних", а ко не. То је заиста апсурдно! – имају обичај да кажу чланови "Тота".
Ове године прослављају три деценије рада. Ови музичари, говорећи о великом јубилеју, ових дана често изјављују да не могу да поверују да постоје већ тридесет година и да је то помало "застрашујуће".
"Тото" су пре неколико месеци објавили повратнички албум "Falling in Between", који промовишу на светској турнеји, у оквиру које и долазе у наш град.
– Радили смо албум због себе. Наша база обожавалаца је довољно велика и у томе је вредност стварања новог албума. Знам да нећемо бити на MTV-ју или радију. Али, не ради се о томе, већ да даш све од себе, поготово што у данашње време немамо обавезу да направимо четвороминутни хит сингл. То нам је скинуло много терета, јер можемо да радимо шта год желимо – изјављивали су чланови групе о издању "Falling in between".
Они признају да чак и после толико времена проведеног заједно откривају нове аспекте музике.
– Увек постоји узбуђење проналажења нечег новог у музици. Морамо једни друге да "гурамо". Не можемо да се одмарамо или живимо на ловорикама. Не радимо албум уколико нисмо сигурни да ће бити одличан. Увек постоје велика очекивања и то је огроман изазов.
Интересантно је да је група "Тото" последњих година много популарнија у Европи него у родној Америци. Тај "феномен" чланови овог састава објашњавају овако:
– Љубитељи музике у Европи и остатку света су лојални. Ако вас воле, воле вас цео живот. Уче и своју децу да вас воле. Ми имамо целу нову генерацију фанова. У нашој публици често има дванаестогодишњака који знају речи свих песама, што је феноменално! Ти клинци су "уронили" у колекцију плоча њихових ујака, браће... Они слушају класични рок – "Queen", "Van Halen", "Def Leppard"… Ако гледате MTV само десет минута, већ све знате и све сте чули. Групе данас исто звуче и нема никакве разлике у њиховој музици.
Чланови ове америчке групе често се сусрећу са питањем шта их после тридесет година још увек држи заједно и одакле им снаге да се и даље баве музиком. Стив Лукатир, оригинални члан и гитариста бенда, има обичај да каже:
– Још увек се осећам као шеснаестогодишњак. И данас имам ту ватру, хумор и трудим се да водим рачуна о себи и свом животу. Нисам дебео. Људи, на пример, мисле да смо мој син и ја браћа. И даље радим десет месеци годишње, али се не осећам лоше када имам неко време само за себе, јер желим да понекад уживам у плодовима свог рада!Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


