Кало калокери

Планирали сте одмор у Грчкој овог лета? Ако је тако, онда да вам на време пожелим ,,кало калокери” (лепо, добро лето, прим.прев). Не разумем зашто, али децу у грчким школама од првог разреда уче да се првог јуна свима пожели ,,кало калокери” како би им предстојеће лето лепо почело и срећно било. А онда та иста деца одрасту и даље сматрајући да лето заиста почиње првог, а не двадесет и првог јуна. Онда та иста деца једног дана постану државни службеници, посланици, министри и временомнауче да не мора све да буде представљено онако како свет налаже, баш као ни сам почетак лета.„Ово је Грчка” или у „у Грчкој смо” најчешћи су изговори и правдања за „полагање” рачуна. Једноставно„на грчки начин”, али „кало калокери” ове године у Грчкој имаће горак укус кризе.

Један мој пријатељ Грк нашао се у таквој ситуацији да је морао да почне да штеди мислећи да ће остати без посла. Штедња на грчки начин, у овом примеру, изгледала је тако што је дотични с једне стране непрестано причао о штедњи, док је,с друге,планирао куповину беспотребних ствари. Навикнути да троше разне зајмове, што као држава од ЕУ, што као појединци који су нон-стоп узимали неке кредите, научили су да се само појаве са личном картом у банци и добију новац. Чини се као да већина њих не зна шта је штедња (част изузецима, а то су углавном они са јако ниским платама), а зна се да су Грци веома потрошачко друштво.

Хаос је у Елади на све стране. Освестили су се после толико година, да не кажем деценија, и коначно открили на шта су „бацане” њихове паре. Закупи зграда по високим ценама, које никад нису биле искоришћене ни за шта, само је један пример који осликава начин на који су се Грци годинама„простирали према губеру”. Други пластичнији пример је недавно ,,откриће” да су у државним службама огромни телефонски рачуни „набијени” позивањем порно линија, а годинаманико се није сетио да надгледа шта то поједини службеници раде,а и зашто би кад су имали преча посла (да троше тајисти новац). Једна грчка министарка, која је запослила целу своју родбину у државној служби, утешан је пример да ипак ми, Срби, имамо себи сличне. Ако то уопште може да звучи утешно. Стање у грчком здравству је гори пример. Наиме, набављање лекова и потрошногматеријала, којима је одмах истекао рок, пролазило је некажњено како би неко редовно добијао своју провизију.

Како онда дописати Србији другачији сценарио? Читаоци ових редова извући ће јасне поуке.Систем сталног надгледања функционисања државних служби требало би да буде део решења. То у пракси значи да се не сме чекати десет година да бисмо схватили да нас поткрадају. Простонародно речено, требало би да буде јасно одређено шта се сме и шта се мора и које квалификације неко мора да има да би био на одређеној позицији. Затварање очију довело је Грчку до руба понора. Сада кад су их „ударили” по џепу, сви су се дигли, а где су били досад да кажу да им систем не ваља? Оно што многи, не само код нас већ и у свету, не знају јесте да је у Грчкој све од забавишта, преко школе и студентских домова (укључујући и књиге, мензу) све до разних повластица за породице са троје или више деце – бесплатно! Где је, у свему овом, била увек беспотребно компликована грчка бирократија? Имала је преча посла: морала је да се бави проучавањем пријављивања пореза. Наиме, неке од познатих личности, упркос обавезној годишњој пријави пореза, нису исти пријављивали нити плаћали последњих десет година (у грчкој дневној штампи најчешће се наводи пример супруга једне познате и лепе политичарке која дугује порез). Све се ово, наравно, открива сад.

Да нам неки наши политичари не би слали, већ колико следећег лета, поздраве са потписом „жао нам је што нисмо могли да избегнемо грчки сценарио” треба да престанемо да привредни раст заснивамо на прекомерној домаћој потрошњи. Наравно да није препоручљивотврдити да се српска привреда суочава са грчком кризом, али суштински проблем је исте природе.

*Дипл.етнолог-антрополог и студент међународних докторских студија на ФПНу Београду