Олимпијско одбројавање

Почела је динамична фаза одбројавања дана до олимпијаде са "три срећне осмице": од 8. до 24. августа 2008. године Пекинг ће бити престоница света. Кина се обавезала да ће организовати најбољу олимпијаду која је икад досад виђена. Не да би засенила свет својим успоном и привредном моћи, него да би у току тог догађаја показала колико је отворена према свету и колико му припада као његов подстицајни део.

За Кинезе олимпијада није само значајан спортски догађај са разумљивим политичким, економским и културолошким одликама и последицама. За њих је то, иако се тако не говори, идеолошка и историјска прекретница. Самом својом олимпијском паролом "Један свет, један сан" Кина као да поручује да се никад у својој дугој историји није осећала спремнијом за укључење у планетарну интеграцију као сада, на почетку 21. века. А прогнозе су да ће она, у знатној мери, дати и нека од главних обележја том веку.

Ванг Веј, генерални секретар Пекиншког организационог олимпијског комитета, изразио је то кратко и прагматично: "Кина је на брзом путу ка модернизацији и олимпијске игре ће имати улогу катализатора. Читаво друштво доживљава олимпијаду као убрзавање реформи".

Организациони комитет постао је ауторитативан до неприкосновености. Истовремено, стиче се утисак да некадашње прегалаштво у остваривању и премашивању петогодишњих планова социјалистичке изградње почиње да личи на дилетантску играрију у поређењу са организационим и привредним подухватом какве су припреме за олимпијаду 2008.

Од 37 милијарди па даље

Некадашња Централна планска комисија никад није ни располагала таквим сумама новца каквим сада барата Пекиншки организациони комитет, а још мање је могла и умела да своје планове саобрази светским техничким стандардима. Иако је једна од основних обавеза организатора да догађај не сме да буде ни скуп ни екстравагантан, две се ствари у пракси подразумевају: оно што је добро – а све мора да буде добро – не може да буде и јевтино и, друго, олимпијада је згодан повод да се уз њу много шта уради што иначе без ње не би било урађено. Зато и нема лаког одговора на питање колико ће олимпијада коштати.

За 28 спортских дисциплина користиће се 37 борилишта – од тога 31 у Пекингу и шест у оближњим градовима – међу којима ће централни стадион бити изграђен у виду "птичјег гнезда". треба да се изгради најмање 12 нових стадиона, а исто толико се мора реновирати и модернизовати.

Сва прљава индустрија, у којој је и једна велика железара, већ је исељена из града, познатог иначе по смогу. Пошто ће 15-милионски Пекинг до 2008. године имати већ око три и по милиона аутомобила – а уз 50.000 спортиста, спортских функционера и новинара треба да прихвати и милионе страних љубитеља спорта – мења се читава градска саобраћајна инфраструктура. Изградиће се шест кружних аутопутева у дужини од преко хиљаду и по километара и реновираће се преко две и по хиљаде километара уличне мреже. Подземна железница добиће три нове линије, како би сви делови града били повезани са спортским објектима. Предстоји проширење и модернизација аеродрома.

Према првобитној, вероватно већ застарелој, процени, реализација свих пројеката који су директно повезани са олимпијадом, коштала би око 37 милијарди долара. Али, ако се рачунају и сви пројекти који се "шлепују" уз олимпијаду или би могли бити остварени у току припрема за њу – а у такве спадају ширење инфраструктуре у Кини или набавка "боинга А 380", рецимо – онда инвестиције могу и да се дуплирају, како верују неки страни стручњаци на које се позива хонгконшка штампа.

Бакља за Монт Еверест

Чланови Пекиншког организационог олимпијског комитета били су, међутим, у врло ведром расположењу када су ових дана разматрали задатке за наредне две године. Комитет, рекао је његов председник Лиу Ћи, "ужива подршку целе нације". Чак се предвиђа да ће Кина, упркос издацима на припреме, на олимпијади дугорочно и зарадити, захваљујући понајвише богатим страним спонзорима.

Телевизијске преносе церемонија и такмичења гледаће, мимо 1,3 милијарде Кинеза, и око четири милијарде љубитеља спорта широм света. Лиу Ћи је истицао да церемонија отварања, на пример, "не сме да буде културни клише, него да мора живо да одрази традиционалну кинеску културу, да буде нешто што људи досад нису ни чули ни видели". За тај посао је задужен Џанг Јимоу, најпознатији кинески филмски редитељ. За председника Културно-уметничког савета олимпијаде изабран је Стивен Спилберг, познати амерички филмски редитељ.

Олимпијске бакље, којима ће гости бити позивани у посету, биће упаљене у 26 градова на пет континената, као и у градовима широм Кине. Али, олимпијска бакља засветлеће – први пут у историји, о чему богови на Олимпу нису могли ни да сањају – чак са Ћомолангме, како Кинези зову Монт Еверест, највиши планински врх на свету. Дизајн те бакље, како су саопштили организатори, још се усавршава.

Али да се на симболима, и без бакље, ради детаљно и пажљиво доказују ведре маскоте и пиктографи спортских дисциплина. Маскоте су панда, риба, ласта и тибетанска антилопа. Олимпијска пиктографија је необична калиграфска творевина која спаја слике и идеограме кинеског писма. Играч у скоку, рецимо, обликован је са само три потеза кичицом, али ћете у њему одмах препознати рукометаша у нападу.