СПЦ је јединствена

„У слу­ча­ју да они ко­ји оста­ну у су­ко­бу с па­три­јар­хом и Са­бо­ром на­ста­ве са евен­ту­ал­ним ан­ти­цр­кве­ним ак­тив­но­сти­ма и под­ри­ва­њем цр­кве­ног по­рет­ка, по­сто­ји мо­гућ­ност да се од­лу­ком Цр­кве­ног су­да на­ђу ван Цр­кве, као што је то слу­чај са Си­ме­о­ном Ви­лов­ским и не­ка­да­шњим цр­но­реч­ким са­бра­том Дра­га­ном Да­ви­до­ви­ћем“, ка­же про­то­син­ђел Са­ва Ја­њић, за­ме­ник на­сто­ја­те­ља ма­на­сти­ра Ви­со­ки Де­ча­ни и уред­ник Ин­фор­ма­тив­не слу­жбе Епар­хи­је ра­шко-при­зрен­ске, у ин­тер­вјуу „По­ли­ти­ци”.

– Ов­де ни­је реч ни о ка­квом рас­ко­лу и то је и сам вла­ди­ка Ар­те­ми­је вр­ло ја­сно ре­као. Реч је о цр­кве­ном и ка­нон­ском пре­сту­пу. СПЦ је је­дин­стве­на и сви епи­ско­пи су пот­пи­са­ли од­лу­ке Са­бо­ра по­чет­ком ма­ја ове го­ди­не – ис­ти­че отац Са­ва.

Ка­ква је тре­нут­на си­ту­а­ци­ја у ма­на­сти­ру Цр­на Ре­ка?

Жи­вот у ма­на­сти­ру се од­ви­ја нор­мал­но и уоби­ча­је­но, но­ви игу­ман ма­на­сти­ра је пре­у­зео све ад­ми­ни­стра­тив­не ду­жно­сти. Да­кле све­ти­ња и да­ље жи­ви. Исто­вре­ме­но се пре­гле­да­ју ма­на­стир­ске књи­ге и по­пи­су­је ин­вен­тар ра­ди де­таљ­ног из­ве­шта­ја ми­тро­по­лит­гу Ам­фи­ло­хи­ју. Део по­крет­не имо­ви­не ко­је је пре­ма све­до­чан­стви­ма све­до­ка ра­ни­је брат­ство би­ло из­не­ло ван ма­на­сти­ра је јед­ним де­лом вра­ће­но. На­рав­но, тре­ба пре­гле­да­ти и оста­ли ин­вен­тар јер је по Уста­ву СПЦ све то вла­сни­штво ма­на­сти­ра и епар­хи­је и тре­ба да слу­жи мо­на­си­ма ко­ји жи­ве уз ки­вот све­тог Пе­тра Ко­ри­шког.

Ко­је ка­нон­ске ме­ре мо­гу би­ти пред­у­зе­те про­тив мо­на­ха ко­ји су на­пу­сти­ли ма­на­стир без ка­нон­ског от­пу­ста?

Вр­сте ка­нон­ских ме­ра, ка­да ће и ка­ко оне би­ти пред­у­зе­те ис­кљу­чи­во за­ви­си од ми­тро­по­ли­та Ам­фи­ло­хи­ја, али и од спрем­но­сти од­бе­глих мо­на­ха да се по­ка­ју и вра­те у цр­кве­но-ка­нон­ски по­ре­дак. Лич­но не бих да би­ло шта пре­ју­ди­ци­рам, али мо­гу да по­ме­нем шта пра­ви­ла евен­ту­ал­но пред­ви­ђа­ју. Пре­ма ка­но­ни­ма и Пра­вил­ни­ку мо­на­шког жи­во­та по Уста­ву СПЦ мо­на­си не сме­ју са­мо­вољ­но на­пу­шта­ти ма­на­стир без са­гла­сно­сти над­ле­жног ар­хи­је­ре­ја ни­ти пре­ла­зи­ти на те­ри­то­ри­је дру­гих епар­хи­ја без са­гла­сно­сти та­мо­шњег епи­ско­па. Ме­ре ко­је се мо­гу про­тив њих пред­у­зе­ти су епи­ти­ми­ја, цр­кве­на ка­зна за­бра­не све­ште­но­деј­ства и при­че­шћа, на од­ре­ђе­но вре­ме. То су цр­но­реч­ки мо­на­си већ ра­ни­је до­би­ли од епи­ско­па Ата­на­си­ја и по­сле им је та епи­ти­ми­ја уки­ну­та, али ако се не вра­те у по­ка­ја­њу у епар­хи­ју свом епи­ско­пу мо­же да сле­ду­је и цр­кве­но-суд­ски по­сту­пак, као у слу­ча­ју Дра­га­на Да­ви­до­ви­ћа и Ви­лов­ског ко­ји су раш­чи­ње­ни и раз­мо­на­ше­ни од­лу­ком Цр­кве­ног су­да. По­себ­но оте­жа­ва­ју­ћа окол­ност је­сте да су од­бе­гли мо­на­си оти­шли без ијед­ног ва­ља­ног ка­нон­ског раз­ло­га, ни­ко их не те­ра или зло­ста­вља или вр­ши при­ти­сак да ме­ња­ју сво­ју ве­ру и слич­но, од­но­сно не­ма ка­нон­ских раз­ло­га и за­то им ни­је удо­во­ље­но да до­би­ју от­пуст са­мо за­то што они та­ко хо­ће. Они су на­пу­сти­ли ма­на­стир с мо­шти­ма све­тог Пе­тра Ко­ри­шког да жи­ве код при­ват­ног ли­ца ко­је је већ по­зна­то по сво­јим ан­ти­цр­кве­ним де­лат­но­сти­ма. Та­ко­ђе, они на­ста­вља­ју са ши­ре­њем не­и­сти­на у ме­ди­ји­ма и јав­но­сти о си­ту­а­ци­ји у Епар­хи­ји ра­шко-при­зрен­ској. Ни­су се ни ја­ви­ли над­ле­жном епи­ско­пу жич­ком и жи­ве прак­тич­но без ре­дов­не ко­му­ни­ка­ци­је с ло­кал­ним епи­ско­пом и све­штен­ством. Ја­сно је да ни­је­дан епи­скоп не мо­же да их при­ми у свој ма­на­стир или епар­хи­ју без ка­нон­ског от­пу­ста јер би и сам под­ле­гао ка­нон­ској кри­ви­ци.

Ка­ко оце­њу­је­те ста­ње у Епар­хи­ји ра­шко-при­зрен­ској?

(/slika2)Си­ту­а­ци­ја у епар­хи­ји је ре­дов­на и бо­го­слу­же­ња се ре­дов­но вр­ше у свим хра­мо­ви­ма и ма­на­сти­ри­ма и не­ма ни­јед­ног на­пу­ште­ног ма­на­сти­ра у епар­хи­ји. Ин­си­ну­а­ци­је о на­вод­ном ег­зо­ду­су мо­на­штва су бе­сми­сли­ца. Чи­ње­ни­ца је да је­дан број мо­на­ха и мо­на­хи­ња тра­жи не­ко уто­чи­ште ван епар­хи­је јер не же­ле да жи­ве пре­ма цр­кве­ним пра­ви­ли­ма, али од фе­бру­а­ра до да­нас, а по све­му су­де­ћи и на­да­ље, ни­ко не­ће до­би­ти ка­нон­ски от­пуст јер је чврст став Је­рар­хи­је СПЦ и па­три­јар­ха да не­ма раз­ло­га за на­пу­шта­ње ма­на­сти­ра и епар­хи­је по­себ­но на овим стра­дал­ним про­сто­ри­ма и да би то зна­чи­ло сек­та­ше­ње и гру­па­ше­ње ко­је је штет­но за Цр­кву. Мо­на­штво под­ра­зу­ме­ва од­го­вор­ност и по­ре­дак. Цр­ква по­чи­ва на по­слу­шно­сти па­три­јар­ху, Са­бо­ру и над­ле­жном епи­ско­пу и лич­ни од­но­си с ду­хов­ни­ком не мо­гу се ста­вља­ти из­над цр­кве­ног по­рет­ка и узи­ма­ти као из­го­вор за на­ру­ша­ва­ње цр­кве­них пра­ви­ла. Не­ма ни­ка­кве по­ли­тич­ке или за­ве­ре­нич­ке по­за­ди­не већ је реч, ка­ко је уста­но­вље­но, о озбиљ­ним ка­нон­ским и фи­нан­сиј­ским пре­кр­ша­ји­ма по­је­ди­них љу­ди у ра­ни­јој Епар­хиј­ској упра­ви ко­је је Цр­ква би­ла при­ну­ђе­на да санк­ци­о­ни­ше у ци­љу очу­ва­ња свог мо­рал­ног и ду­хов­ног ин­те­гри­те­та и угле­да.

Ј. Ча­ли­ја