За микрофоном 137 сати

За не­пу­на два ме­се­ца, по­сла­ни­ци На­род­не скуп­шти­не Ср­би­је „по­тро­ши­ли” су на де­ба­ту 137 са­ти и 25 ми­ну­та. У пе­ри­о­ду од 31. мар­та до 26. ма­ја ове го­ди­не пар­ла­мен­тар­ци су го­во­ри­ли пет да­на и се­дам са­ти. Од тог вре­ме­на нај­ви­ше су „скуп­штин­ски ми­кро­фон” др­жа­ли ра­ди­ка­ли, го­то­во два да­на, од­но­сно 47 са­ти и осам ми­ну­та. Из СРС-а је и ре­кор­дер по утро­ше­ном вре­ме­ну, на­рав­но у овом пе­ри­о­ду, Зо­ран Кра­сић, ко­ји је го­во­рио 7,12 са­ти. За то вре­ме 84 по­сла­ни­ка ни­су про­го­во­ри­ла ни реч.

Пре­ма по­да­ци­ма, ко­је су за „По­ли­ти­ку” при­пре­ми­ле скуп­штин­ске слу­жбе за на­ве­де­ни пе­ри­од, ше­фо­ви де­сет по­сла­нич­ких гру­па го­во­ри­ли су, за­јед­но, шест са­ти и 55 ми­ну­та, а је­ди­ни шеф по­сла­нич­ке гру­пе ко­ји ни­је про­го­во­рио ни­јед­ну реч био је Бран­ко Ру­жић (СПС-ЈС). Ге­не­рал­но гле­да­но, ни­је­дан од ше­фо­ва по­сла­нич­ких гру­па ни­је по­тро­шио мно­го вре­ме­на на де­ба­ту, с об­зи­ром на вре­ме ко­је им је на рас­по­ла­га­њу, а, пре­ма По­слов­ни­ку о ра­ду сва­ки шеф по­сла­нич­ке гру­пе има на рас­по­ла­га­њу 20 ми­ну­та да го­во­ри о не­ком за­ко­ну, или о гру­пи за­ко­на, уко­ли­ко се во­ди об­је­ди­ње­на рас­пра­ва за ви­ше за­ко­на, а та­квих слу­ча­је­ва је би­ло до­ста. Скуп­штин­ске слу­жбе нам ни­су до­ста­ви­ле по­дат­ке о бро­ју об­је­ди­ње­них рас­пра­ва, али би­ло их је де­се­так, што зна­чи да је сва­ки шеф по­сла­нич­ке гру­пе имао на рас­по­ла­га­њу око три са­та и 20 ми­ну­та.

Из по­сла­нич­ке гру­пе Г17 плус, ко­ја има 24 по­сла­ни­ка, нај­ви­ше је го­во­ри­ла Сне­жа­на Сто­ја­но­вић-Плав­шић, ко­ја се 13 пу­та ја­ви­ла за реч и по­тро­ши­ла сат и 29 ми­ну­та и 30 се­кун­ди. Де­сет по­сла­ни­ка се ни­је ја­вља­ло за реч.

По­сла­нич­ка гру­па ДСС има 21 по­сла­ни­ка, а нај­ви­ше је го­во­ри­ла Ми­ли­ца Во­јић-Мар­ко­вић, ко­ја се за реч ја­ви­ла 55 пу­та и де­ба­то­ва­ла три са­та и 34 ми­ну­та. Је­ди­ни по­сла­ник ко­ји ни­је ре­као ни реч био је Не­над По­по­вић.

По­сла­нич­ка гру­па За европ­ску Ср­би­ју има 78 по­сла­ни­ка, а нај­ви­ше је за ми­кро­фо­ном про­вео Ср­ђан Ми­ли­во­је­вић (ДС), два са­та и 35 ми­ну­та, ја­вив­ши се за реч 33 пу­та. У овој по­сла­нич­кој гру­пи 39 по­сла­ни­ка ни­је се огла­ша­ва­ло.

(/slika2)По­сла­нич­ка гру­па ЛДП-а има 12 по­сла­ни­ка, а нај­ви­ше је го­во­ри­ла Ју­ди­та По­по­вић, сат и 45 ми­ну­та, ја­вив­ши се за реч 13 пу­та. Три по­сла­ни­ка ни­су ни­јед­ном уче­ство­ва­ла у де­ба­ти.

По­сла­нич­ка гру­па НС-а има де­вет по­сла­ни­ка, а нај­ви­ше је го­во­ри­ла Алек­сан­дра Јан­ко­вић, два са­та и 13 ми­ну­та, ја­вив­ши се за реч 33 пу­та. Два по­сла­ни­ка ни­су го­во­ри­ла.

По­сла­нич­ка гру­па ма­њи­на има се­дам по­сла­ни­ка, а нај­ви­ше је го­во­ри­ла Ел­ви­ра Ко­вач, 55 ми­ну­та и 4 се­кун­де, ја­вив­ши се за реч се­дам пу­та. Три по­сла­ни­ка ни­су го­во­ри­ла.

ПУПС има пет по­сла­ни­ка, нај­ви­ше је го­во­рио Си­ни­ша Ста­мен­ко­вић, 33 ми­ну­та и 46 се­кун­ди, ја­вив­ши се за реч пет пу­та. Је­ди­ни по­сла­ник ко­ји ни­је го­во­рио био је Кон­стан­тин Ар­се­но­вић.

По­сла­нич­ки клуб СНС-а има 21 по­сла­ни­ка, а нај­ви­ше је го­во­ри­ла Јор­го­ван­ка Та­ба­ко­вић, три са­та и 38 ми­ну­та, го­во­ре­ћи 28 пу­та. Шест по­сла­ни­ка ни­је го­во­ри­ло.

По­сла­нич­ки клуб СПС-ЈС има 12 по­сла­ни­ка, нај­ви­ше је го­во­рио Ми­ли­сав Пе­тро­ни­је­вић, сат и 19 ми­ну­та, го­во­ре­ћи се­дам пу­та. Че­ти­ри по­сла­ни­ка, ме­ђу ко­ји­ма је и Дра­ган Мар­ко­вић Пал­ма, ли­дер ЈС-а, ни­су го­во­ри­ла.

По­сла­нич­ки клуб СРС-а има 56 по­сла­ни­ка, а нај­ви­ше је го­во­рио Зо­ран Кра­сић, се­дам са­ти и 12 ми­ну­та, го­во­ре­ћи 36 пу­та. Ин­те­ре­сант­но је да је Гор­да­на Поп Ла­зић го­во­ри­ла са­мо де­сет ми­ну­та и 30 се­кун­ди, а она, ина­че, др­жи ап­со­лут­ни ре­корд у 20 го­ди­на по­сто­ја­ња ви­ше­стра­нач­ког пар­ла­мен­та по не­пре­кид­ној ди­ску­си­ји, ко­ја је тра­ја­ла 2 са­та и 34 ми­ну­та. Овај ре­корд је по­ста­ви­ла 2003. го­ди­не, обра­зла­жу­ћи зах­тев за сме­ну вла­де Зо­ра­на Жив­ко­ви­ћа.

По­сла­ни­ци ко­ји у ова два ме­се­ца ни­јед­ном ни­су уче­ство­ва­ли у рас­пра­ви об­ја­шња­ва­ју да ста­ти­стич­ки по­да­ци за је­дан пе­ри­од ни­су ме­ро­дав­ни за оце­њи­ва­ње њи­хо­ве ак­тив­но­сти у пар­ла­мен­ту. Ми­ле Илић (СПС), ко­ји ни­је го­во­рио у овом пе­ри­о­ду, под­се­ћа да је био вр­ло ак­ти­ван ка­да се рас­пра­вља­ло о, на при­мер, за­ко­ни­ма о по­ли­тич­ким стран­ка­ма и о ста­ти­стич­ким ре­ги­о­ни­ма, а „го­во­ри­ћу и о за­ко­ну о ви­со­ком обра­зо­ва­њу, да­кле, сва­ко го­во­ри о обла­сти за ко­ју је стру­чан, или уко­ли­ко се рас­пра­вља за о те­ма­ма ве­за­ним за крај из ко­јег до­ла­зи”.

Исто ка­же и Сто­јан­ка Пет­ко­вић (Г17 плус) с Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. Она под­се­ћа да „за по­след­њих две го­ди­не ни­је у пар­ла­мен­ту би­ло не­ке рас­пра­ве по­све­ће­не КиМ, али ја сам у де­ба­ти о, на при­мер, за­ко­ни­ма о са­о­бра­ћа­ју, пред­школ­ском обра­зо­ва­њу и ста­ти­сти­ци, уче­ство­ва­ла, шти­те­ћи ин­те­ре­се гра­ђа­на КиМ”. Оба на­ша са­го­вор­ни­ка под­се­ћа­ју и да скуп­штин­ски ли­стин­зи не бе­ле­же ди­ску­си­је на сед­ни­ца­ма од­бо­ра, ни­ти из­ја­ве ко­је да­ју но­ви­на­ри­ма.

М. Че­ке­ре­вац