Рат са дунавским шеицима

Има их осморо, користе само један глисер, а током првих шест месеци ове године открили су прекршаје над робом вредном више од 150 милиона динара. Одсек за царинску контролу водених путева Управе царина Србије као јединица способна за контролу речног и језерског саобраћаја постоји две године, откако је Велика Британија српској царини уручила врло употребљиву донацију – глисер и аутоприколицу за његов транспорт копном. Тежиште рада ових цариника су Дунав, Сава, Тиса и вештачко језеро Газиводе, недалеко од Новог Пазара, на административној линији према Космету.

– До краја године набавићемо још један чамац, идеално би било када би наш одсек имао до пет пловила, укључујући и она са чврстом конструкцијом како би могло да се ради зими и остане неколико дана на води. Очекујемо и кадровска појачања, има места за око двадесет људи, пожељни су они који имају неког бродарског искуства. Када будемо у планираном саставу, резултати ће бити знатно бољи него сада – каже Фрања Елхардт, шеф Одсека за царинску контролу водених путева.

Ова јединствена речна јединица покрива око хиљаду километара воденог пута. Да би се открио кријумчарски брод или чамац, мора се располагати одговарајућим обавештајним подацима. На основу њих се прави процена која се пловила контролишу, не иде се насумице на претрес бродова.

Моћници са реке

– Дунавом се углавном кријумчари нафта, али и друга тешка и некварљива роба као што је гвожђе. Може се рећи да се "уздужно", значи дуж тока кроз Србију, кријумчари нафта а "попречно", са румунске и хрватске обале, шверцују се цигарете. Нафта, прецизније гориво Д2, јевтина је на бродским терминалима, кошта од 0,4 до 0,5 евра, а у Србији се продаје за 76,10 динара, што је скоро евро по литру. Кријумчарена нафта се продаје илегално за пољопривредне и друге потребе дуж Дунава, али се и одвози директно на бензинске пумпе – објашњава Елхардт.

Посебан проблем представља чињеница да на подручју Србије не постоји терминал за пуњење бродова погонским горивом, па наши бродови по нафту одлазе у Румунију или Хрватску. Разлика у цени је наравно прилика за шверц, коју бродари често не пропуштају. Нафта се претаче са бродова директно на обалу, или у барже дужине десетак метара, праве мале танкере, које речни шеици скривају на шумовитом делу обале.

– На Дунаву постоје веома моћни људи, располажу кућама, бродовима, возилима и везама у разним структурама друштва. Један од њих направио је уз кућу бетонско мини пристаниште, испод кога су цеви којима се гориво претаче са бродова у подземне резервоаре. Овај случај кријумчарења је пред судом – каже Елхардт.

Прошлог септембра привремено је заплењен брод "Гај", моторни тегљач дужине 47 метара, у чије танкове стаје 60 тона горива. Цариници су утврдили да је трочлана посада брода током прошлог лета источила 384.635 литара нафте. У том периоду задржан је и украјински брод "Капетан Иљушкин" са кога је на баржу пребачено 18 тона дизел горива. Међу странцима који шверцују гориво углавном су Украјинци, Бугари и Румуни, чији морнари имају мале плате па се лако одлучују на кријумчарење.

Систем DREWS против шверца

– "Попречни" шверц, са обале на обалу, тешко је пресрести јер чамци прелазе Дунав за неколико минута, па преостаје ослањање на обавештајне податке. Тако је у мају на скели која повезује Велико Градиште и град Молдава Веке у Румунији откривено 8.339 боксова цигарета – каже наш саговорник.

Део послова, мањег обима, обавља се на Сави и Тиси, притокама Дунава. Једино језеро на коме раде је вештачка акумулација Газиводе на Ибру, према Космету. Преко овог језера на подручје централне Србије кријумчари се поврће, углавном парадајз. Роба је из Македоније а шверц је мултиетнички, њиме се баве и Срби и Албанци.

– Када се појавимо са нашим глисером на језеру, кријумчарење стаје, а цене парадајза на пијацама у унутрашњости Србије почињу да расту. Шверцери међу локалним становништвом имају мреже осматрача, тако да је скоро немогуће да поринемо неопажено наш чамац у језеро – појашњава Елхардт.

Ови цариници развили су систем DREWS (Danube Early Warning System), који би на Дунаву требало да постане оно што је контрола лета за ваздушни саобраћај. До сада су цариници на речним граничним прелазима чекали који ће брод да се појави, поменути систем омогућава ранију најаву доласка брода са детаљним подацима о одредишту, терету, пореклу робе... Убудуће ће знати који брод долази и шта носи, па ће моћи да се благовремено припреме за његову контролу.