Чекајући нове амбасадоре

Ко су људи који данас представљају Србију у свету? На основу којих су критеријума изабрани? Колико их има? Неки тврде да се у Министарству спољних послова Србије сад води више дипломата и запослених (око 1.200) него у време бивше СФРЈ, само, додају, то се и не примећује, јер је учинак који постижу својим радом веома скроман.

Критика на рачун способности, организованости и ефикасности српске дипломатије било је и пре и после "петооктобарске револуције", али су оне најчешће служиле као изговор за разна политичка, страначка и национална препуцавања. Откако је, међутим, угашена СЦГ а Србија постала самостална држава, питање њених заступника у иностранству поставило се као огољен, горући проблем: личности које ће водити Србију ка чланству у Европској унији, Светској трговинској организацији и Партнерству за мир, борити се за српске интересе на Космету и у међународним финансијским и другим организацијама морају бити по много чему изузетне. И, наравно, морају се наћи у право време на правом месту.

Каква је сад ситуација?

Одлуком владе од 15. јуна опозвани су амбасадори и генерални конзули СЦГ делегирани из Црне Горе, чиме је у 65 дипломатско-конзуларних представништава и мисија остало упражњено 14 амбасадорских и седам места генералних конзула. У међувремену су именовани само амбасадор при Организацији УН у Њујорку (Павле Јевремовић) и шефовица Мисије при ОЕБС-у у Бечу (Мира Бехам), док  амбасаде у Великој Британији, Русији, Италији, Канади, Финској, Данској, Словенији, Пољској, Шпанији, Белгији, Албанији и Аргентини и генерални конзулати у Диселдорфу, Штутгарту, Њујорку, Ријеци, Сиднеју, Шангају и Барију чекају – како је саопштено – јесен, и договор шефа дипломатије, председника и премијера Србије (амбасадоре је досад предлагао министар спољних послова, одобравала Влада Србије, а указом постављао председник Републике).

Грађење угледа земље

На јесен се очекује и "даља рационализација" МСП-а, односно смањење броја запослених, као и – што је још важније – предлог новог закона о спољној политици, којим би се најзад јасно утврдили критеријуми за избор наших дипломата. Један од оних који се за то најдуже и најгласније залажу је Милан Пајевић из ЕСПИ института, који каже да је крајње време да се српска дипломатија, уместо на застарелим критеријумима из прошлог века, заснује на савременим, какви се примењују у Европи и земљама модерног демократског устројства. Ово, истиче Пајевић, нарочито важи за избор амбасадора и других дипломатских представника, који су постављани "на основу партијске, племенске, кумовске, буразерске... припадности, а што се није много изменило ни у протеклих пет година".

Слађана Прица, амбасадорка Србије при Савету Европе у Стразбуру, каже за "Политику" да је нашој земљи у овом тренутку потребан већи број дипломатских представништава него што финансијски имамо снаге, јер углед Србије у свету, нажалост, још није битно промењен.

– Углед наше земље, међутим, политички може и мора да буде промењен изузетно квалитетним људима који ће перфектно говорити стране језике, изузетно добро познавати унутрашњу политику своје земље, и добијати ако не детаљне инструкције, онда бар главне спољнополитичке смернице.

После скоро 30 година међународног искуства у институцијама попут Министарства спољних послова, али и у стручним и невладиним организацијама, видим само две нужности у раду дипломата: квалитет на основу установљених критеријума и пуни професионализам. Само тако би се искључило лоше наслеђе, незнање, неодговорност и непотизам. Уверена сам да модернизација министарства мора пре свега да рачуна на каријерне дипломате, младе, нове, образоване – истиче Прица. Она подсећа да је у многим земљама, са дужом демократском традицијом, стриктно регулисано право и могућност постављања на највиша дипломатска места.

Економска дипломатија

– На пример, закон Италије уопште не предвиђа могућност именовања амбасадора ван круга каријерних дипломата. Ја не сматрам да је то било могуће у протеклих шест година у Србији, управо због стања наслеђеног у том министарству. Иако сам и сама каријерни дипломата, не верујем да ће то у пуној мери бити могуће ни у годинама које долазе, али је неопходно учинити све како би био смањен број запослених и новопридошлих, а повећана ефикасност и учинци спољне политике. Несхватљиво је да тренутно у Министарству не постоји одељење за анализу и план, јер је то управо увек и свуда био труст мозгова који су креирали, планирали, предлагали на основу озбиљних и одговорних анализа.

Координација између Министарства спољних послова и других ресора је на веома ниском нивоу, да не кажем проблематична. Нема довољног протока информација ни хоризонтално ни вертикално. Нема неопходне сарадње са стручним институцијама и експертима. Често ми саговорници спочитавају да сви у Србији воде неку своју спољну политику, мимо и ван оне декларисане или оне прокламоване. Уз то, нажалост, додају, да заправо тако и нема никакве контроле нити транспарентности па самим тим ни угледа – вели Прица.

Наша саговорница отворено критикује изостанак економске политике у оквирима спољне политике.

– Морамо да претворимо своја дипломатска представништва у економске промотoре. Управо ово је, по мени, задатак број један дипломатских и конзуларних представништава Србије и то не сутра, већ јуче. Тада више неће бити важан дан и датум дизања заставе испред седишта Европске уније у Бриселу – истиче амбасадорка Прица, која је ових дана у анкети Европског покрета у Србији и листа "Блиц", у кампањи "бирајмо женску владу", победила у избору за министарку спољних послова Србије. Њен коментар је: "Немам амбицију да то постанем, већ да наставим да радим на промоцији своје земље и на образовању оних који треба да нас уведу у Европску унију. Важно је имати став, знање, али и понашати се примерено јачини и могућности утицаја своје земље и њеним најважнијим  интересима".