Војни универзитет по НАТО стандарду

Ако би неки од 120 професора и доцената Војномедицинске академије сваки дан прошао кроз свих 70 километара ходника ове елитне здравствене установе, требало би му 572 дана да обиђе дужину екватора. На срећу, нико од њих то и не покушава, већ планету обилазе авионом, учествујући на бројним семинарима, предавањима, гостујући на угледним универзитетима и сродним медицинским академијама, где су наши стручњаци последњих година поново радо виђени гости. Али, да би био у потпуности заокружен војни образовни систем, нашој земљи недостајао је само један корак – формирање универзитета одбране. Од ове јесени, међутим, обједињавањем научних и образовних капацитета ВМА и Војне академије, биће пређена и та, последња етапа реформе војног школства.

Бригадни генерал др Младен Вуруна, начелник Војне академије, где ће највероватније бити и седиште Универзитета одбране, каже за „Политику” да је њихов циљ пре свега да етаблирају војне, односно науке у области одбране.

– Универзитет ће нам дати могућност да спроводимо и докторске студије, што до сада нисмо могли, јер то право припада универзитетима. Одбрана пружа велике могућности за научни рад, тим пре што имамо и људске и материјалне ресурсе. Наши официри су и сада школовани, а ми желимо да то подигнемо на још виши ниво, у складу с новим стандардима, да наше дипломе буду препознате у Европи. Важно нам је да сви високи официри, почев од мајора, имају ниво образовања који је раван мастеру, што је стандард који уводе земље чланице НАТО-а – објашњава др Вуруна.

Генерал-мајор професор др Миодраг Јевтић, начелник Војномедицинске академије напомиње у разговору за наш лист да је све до прошле године војска расписивала конкурс и примала докторе из грађанства.

– Тада би настајао један период од годину или две, када смо ми морали да их обучимо, што је представљало додатно оптерећење и материјални издатак за санитетску службу. Зато смо и одлучили да сопственим ресурсима школујемо кадар који нам је потребан у систему одбране. Тако је настала Висока школа интегрисаних студија медицине ВМА. Али, да би се основао универзитет, потребно је да постоје најмање три факултета. Зато смо се договорили са надлежнима у Министарству одбране и са министром лично, да оснујемо Универзитет одбране, где ће Војна академија имати два студијска програма, друштвено-хуманистички и природно-технички, а ми један, медицински – каже начелник ВМА.

Професор Јевтић додаје да војна медицина иде напред, јер се све више траже аналитичке способности и вештина комуникације, нове технолошке могућности.

– Студенти се опредељују за наше студије зато што имају предвидљиву каријеру, одмах добијају посао. Обезбеђено им је практично све што им је неопходно да би живели, учили, и то у једном сасвим пристојном амбијенту, какав постоји и у европским земљама. Привлачи их то што се ради у малим групама, што је предуслов да се боље учи. Свако од њих има свог ментора који их води кроз процес учења, помаже им када је тешко. То је колеџ систем, који смо ми први применили у нашој земљи.

Акредитационој комисији предата су сва документа и оснивање универзитета очекује се у наредних месец дана, да би већ од јесени почела настава, објашњава први човек Војне академије.

– Већ смо у процесу штампања нових уџбеника, да не буде као до сада да студенти имају „метар књига” за сваки предмет. Ми смо кадровска образовна институција и школујемо онолики број студената колике су потребе у систему одбране. То, међутим, не значи да нећемо школовати и цивилне студенте у будућности, пошто нам се сада отварају и те могућности. Можемо да школујемо војне аналитичаре, менаџере у одбрани и војној индустрији, да развијемо заједничке студијске програме са цивилним универзитетима – открива генерал Вуруна.

----------------------------------------------

Много учења и добар провод

Кадеткиња ВА Виолета Брковић која завршава трећу годину, смер пешадија, с просеком 8,60, заједно са другарицом уписала је војне студије. Њеног колегу са смера Недељка Шатару (просек 8,90) посебно занимају психологија и физичко васпитање.

– Овде никада није досадно, пуно је авантура и провода, чак и када је наука у питању. За добре студенте попут мене нема ограничења по питању излазака – каже Шатара.

– Имам одобрење за излазак од три поподне до пола шест ујутру сваки дан. Студенти који имају пресек осам, могу да остану само до поноћи. Дешава се и да останемо по целу ноћ у граду, али то није правило – наводи Виолета.

И њихове млађе колеге с медицинских студија истичу добру атмосферу и дружење. Наташа Петковић из Његуша код Бачке Тополе (просек 9,50) ићи ће две године на праксу, а потом на специјализацију.

– Заволела сам униформу. Овде смо сви заједно, десет девојака и десет младића, живимо у војном интернату на ВМА. Будимо се око пола седам и кроз 40 минута долази командир који нам прегледа собе. Онда идемо на доручак, а од осам почиње настава – описује Наташа.

Кадет ВМА Горан Савић из Трнаве крај Ужица (просек 10) мисли да су студенти војне медицине у предности у односу на колеге са цивилних факултета, јер им је загарантован посао.

Бојан Билбија