Игре око првог гувернера

Дилеме нема, Црна Гора ће ускоро, а најдаље три месеца по усвајању сета закона којима се дефинише финансијски систем, добити првог гувернера Централне банке. Оно што је, међутим, неизвесно јесте да ли ће Љубиша Крговић, досадашњи председник Савета Централне банке Црне Горе, постати нови гувернер или ће га државни врх земље пензионисати.

Политички букмејкери типују на сигурно, тврдећи да је црногорски премијер Мило Ђукановић спремио „свилен гајтан” за Крговића, а след догађаја као да им даје за право. Јер, до пре неки дан с високом дозом извесности сматрало се да је Крговић обезбедио континуитет функције. Мада се спекулисало о сукобу Централне банке Црне Горе (ЦБЦГ) и Прве банке (у којој су премијер Ђукановић и његов брат акционари), аргумент да би Крговић могао постати први црногорски гувернер после стицања независности био је Предлог закона о Централној банци који је сачинило Министарство финансија и проследило влади на усвајање. Средином прошле недеље веровало се да ће Крговић добити звање „гувернер” јер је у предлогу Министарства финансија писало да „чланови Савета Централне банке Црне Горе који ту функцију обављају на дан ступања на снагу новог закона о ЦБЦГ остају на функцији до истека мандата на који су именовани” и да такав предлог представља гаранцију несметаног континуираног рада Централне банке.

Министарство финансија руководило се члановима Закона о спровођењу Устава којима је регулисано да „органи управљања који су изабрани пре доношења Устава (а међу њима је и Савет ЦБЦГ) остају да врше функцију до истека свог мандата” и правилима Европског система централних банака. То правило, међутим, важило је само до седнице владе. На владу је затим стигао нови предлог, за који медији тврде да га је сачинио „ужи кабинет” (премијер и потпредседници владе), којим је заправо преиначен предлог Министарства финансија. Влада је затим одлучила да парламенту пошаље Предлог закона о Централној банци у коме пише да се „нови Савет ЦБЦГ мора изабрати у року од три месеца од дана ступања на снагу новог закона о ЦБ”, јер „Устав предвиђа да ЦБЦГ буде нова институција с новим овлашћењима и новим органима”.

Овакав расплет као да је дао за право оним аналитичарима који су тврдили да акционари Прве банке (међу којима и премијер Ђукановић) неће опростити Крговићу забрану Првој банци да даје кредите и да ће на све начине настојати да га пошаљу у пензију. У тренутку кад је влада променила предлог Министарства финансија из владе је пласирана информација да је „Крговић један од најодговорнијих државних чиновника за кризу у Црној Гори”, да је „ЦБЦГ касно зауставила и лоше контролисала енормни раст кредита пре велике економске кризе” и да је председник Савета ЦБЦГ наводно „цинкарио” Међународном монетарном фонду стање црногорске економије и Прве банке. Део стручне јавности тврди, међутим, да је нервоза државно-политичког врха нарочито порасла после објављивања информације да се наредних дана очекује извештај Централна банка о контроли рада Прве банке.

Иначе, Прва банка већ скоро годину дана јавно прозива председника Савета Централне банке да опструира рад те банке и спречава њен опоравак. Љутња акционара Прве банке постала је још гласнија кад су они саопштили да им се банка опоравила, да је ликвидна и да им је адекватност капитала на законском нивоу, а и даље је остала на снази остала одлука Централне банке да им забрани одобравање кредита. Своје тврдње Прва банка је поткрепила подацима да је преко њеног рачуна уплаћен новац за приватизацију „Електропривреде Црне Горе”, да је враћен кредит од 44 милиона евра који је добијен од црногорске владе и да државне институције „држе” у тој банци више од 100 милиона евра.

Контрааргумент Крговића је, како тврде медији, да Прва банка не може опстати уколико држава са својим депозитима не стоји иза ње, да су губици „појели” капитал банке, да су „контаминирани” (и скоро ненаплативи) пласмани око 100 милиона евра, да пада поверење јавности у ту банку и да је једино решење њена докапитализација новцем или државе или неког озбиљног иностраног инвеститора.

Црногорски премијер, ресорни министар финансија (Игор Лукшић који је и потпредседник владе) и остали државни чиновници до сада су избегавали да се јавно изјасне о свему што је везано за припрему новог закона о Централној банци. Али је зато председник Савета ЦБЦГ Љубиша Крговић искористио скуп у Бечићима који је окупио гувернере и министре финансија држава региона да пошаље поруку следеће садржине:

– Прва банка за Централну банку Црне Горе није персонално него фискално питање. У Првој банци је 55 одсто државног и новца из свих других јавних извора и питање је употребе тих пара. Затим, због структуре акционара, Прва банка је и политичко питање, а затим је питање у којој мери та банка поштује законе. Тек на крају Прва банка је супервизорско и питање поверења јер има низак ниво гарантованих депозита.

Одговарајући на оптужбе да је Централна банка одговорна за кризу у Црној Гори, Крговић је рекао да је ЦБЦГ „једина институција која је у периоду кризе примењивала контрацикличну политику”.

Полемика о будућем гувернеру засенила је причу о закону о Централној банци Црне Горе који треба да обезбеди независност и самосталност те институције. У Предлогу закона записано је да се гувернер бира на предлог председника државе, а да вицегувернере и чланове Савета ЦБ бира парламент. Осим нове организације, Централна банка Црне Горе имала би институционалну, функционалну, персоналну и финансијску независност каква је записана у Уговору о функционисању Европске уније и Статуту Европске централне банке. Изричито је предвиђено да челни људи и остали запослени у Централној банци не смеју да примају нити да траже упутства од државних и других органа и да државни органи не смеју да утичу на рад и одлучивање чланова органа ЦБЦГ. Такође, Предлогом закона ојачава се улога Централне банке у односу на владу.

----------------------------------------------

Јелашић уз Крговића

У полемику о избору новог гувернера Централне банке Црне Горе укључио се и одлазећи гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић. Он је потврдио да Европска централна банка не познаје могућност скраћења мандата гувернера због доношења неког новог закона, па и устава. „Убеђен сам, ако бисте питали Европску централну банку, да би и она дала исто мишљење и по питању Црне Горе као што је дала мишљење по питању многих других земаља”, рекао је Јелашић новинарима у Бечићима.

Миша Бркић